Књига пророка Амоса 8:2-9

Казао ми је: „Амосе, шта видиш?“ Одговорио сам: „Корпу летњег воћа.“ Господ узврати: „Мом народу, Израиљу, дошао је крај и ја више нећу да му попуштам. На тај дан ће лелек бити храмска песма – говори Господ Бог – посвуда ће бити разбацани многи лешеви. Тише само! Чујте ово, о, ви што газите убогога и сатирете понизне у земљи! Говорите: ’Када ће се завршити младина да продајемо жито, и субота, да отворимо житнице; да закидамо на мери, варамо на теговима и подваљујемо непоштеним теразијама; да за сребро купујемо сиромаха и убогог за сандале, да продајемо житне трице.’“ Господ се заклео поносом Јаковљевим: „Довека заборавити нећу сва њихова дела. Зар се земља због тога неће задрмати и закукати свако живи на њој? Подиће се на њој све попут Нила, набујаће и опашће као Нил египатски. И тога дана ћу дати да сунце зађе у подне, и донећу земљи помрчину у по бела дана – говори Господ.