Pesma nad pesmama 1:12-17

Dok je car za stolom svojim, mirisom svojim moj nard odaje. Smotuljak smirne što noći međʼ grudima mojim, to je meni moj voljeni. Struk kane u cvatu iz vinograda En-Gedija, to je meni moj voljeni. Kako li si lepa, o, voljena moja! Lepa si, a oči su ti golubice. Kako si zgodan, o, voljeni moj, i mio! Evo, postelja je naša bujna trava. Kedrovi su grede kuće naše, a čempresi rogovi krova.