Pesma nad pesmama 1:1-11

Solomonova pesma nad pesmama. Poljupcem usana svojih me poljubi, jer je tvoja ljubav bolja od vina. Miris je tvoje pomasti divan, ime je tvoje kao ulje izliveno i zato te vole devojke. Povedi me sa sobom, pobegnimo! Nek me car uvede u odaje svoje. Radovaćemo se i uživaćemo u tebi. Slavićemo tvoju ljubav više nego vino. Dobro je što te one vole. Tamnoputa sam ali ljupka, ćerke jerusalimske, kao šatori kedarski, kao krila Solomonovih šatora. Ne gledajte me što sam tamnoputa, jer me je sunce opalilo. Moja su braća ljuta na mene. Postavili su me da vinograde čuvam, a ja svoj sopstveni vinograd sačuvala nisam. Kaži mi, ti koga duša moja voli, gde ti stado pase i gde ti u podne planduje? Zašto da se velom pokrivam među stadima prijatelja tvojih? Ako ne znaš, o, najlepša među ženama, idi po tragu stada pa napasaj kozliće svoje kraj pastirskih konačišta. O, voljena moja, ti si kao moja ždrebica među faraonovim upregnutim ždrepcima! Lepi su ti obrazi okićeni lančićima, a na vratu ti ogrlice. Skovaćemo ti narukvice zlatne i ukrasiti srebrom.