Rimljanima 9:1-18

Govorim istinu u Hristu. Moja savest mi po Svetom Duhu svedoči da ne lažem, kad kažem da osećam veliku žalost i da me srce neprestano boli za svoju braću, moje srodnike po telesnom poreklu. Radi njih bih želeo da sam budem proklet i odvojen od Hrista. Oni su Izrailjci: njima pripada sinovstvo, slava, savezi, njima je dan Zakon, bogosluženje i obećanja. Njihovi su i preci, a od njih vodi ljudsko poreklo i Hristos, koji je nad svima Bog. Njemu nek je slava doveka! Amin. Ipak, Božija reč nije zatajila. Jer nisu svi koji su po rođenju Izrailjci, pravi Izrailjci, niti su Avrahamova deca svi koji su njegovo potomstvo, nego: „Preko Isaka će se tvoje potomstvo nastaviti.“ To znači da deca po telesnom poreklu nisu Božija deca. Samo se deca rođena na osnovu obećanja računaju u Avrahamovo potomstvo. Ovo je reč obećanja: „Doći ću u ovo vreme, i Sara će imati sina.“ I ne samo ona. Na isti način je i Reveka začela s našim praocem Isakom. Naime, sinovi se tada još nisu bili rodili, niti su učinili ni dobro ni zlo. Tada joj je Bog, da bi učinio trajnom odluku o izabranju, koje ne zavisi od učinjenih dela, nego od onoga koji poziva, rekao: „Stariji će mlađemu služiti.“ Baš kao što je napisano: „Jakova sam zavoleo, a Isava zamrzeo.“ Dakle, šta da kažemo? Da li je Bog nepravedan? Nikako! Jer je Mojsiju rekao: „Smilovaću se kome hoću da se smilujem, i iskazaću milosrđe kome hoću da iskažem milosrđe.“ Prema tome, ništa ne zavisi od nečije želje ili truda, nego od Boga koji se smiluje. Pismo, naime, kaže faraonu: „Podigao sam te da na tebi pokažem svoju silu, i da se moje ime razglasi po celom svetu.“ Prema tome, smiluje se na koga hoće, i otvrdne koga hoće.