Rimljanima 11:1-10

Pitam dakle: da Bog možda nije odbacio svoj narod? Nikako! Jer i ja sam Izrailjac, potomak Avrahamov, iz plemena Venijaminovog. Nije Bog odbacio svoj narod, koji je predvideo. Ili, zar ne znate šta piše u Pismu o Iliji – kad se žali Bogu na Izrailjce? „Gospode, pobili su tvoje proroke, srušili su tvoje žrtvenike, a ja sam ostao sam, pa i mene nastoje da ubiju.“ Međutim, šta mu Bog odgovara? „Ostavio sam sebi sedam hiljada ljudi, koji nisu pali na kolena pred Valom.“ Prema tome, i u sadašnje vreme postoji ostatak izabran po milosti. Dakle, ako se izbor vrši po milosti, onda ne može da se vrši po delima. Inače, milost ne bi više bila milost. Šta onda? Narod izrailjski nije postigao ono za čim je težio. To su dostigli izabrani, a ostali su otvrdnuli. Kao što je napisano: „Bog im dade duh tvrdoglavi, da očima ne vide, i ušima ne čuju, sve do današnjega dana.“ A David kaže: „Nek im sto postane zamka i klopka, prepreka i odmazda, nek im oči potamne, da ne vide, i leđa im se zauvek pogrbe.“