Psalmi 91:1-16

U zaklonu Svevišnjeg ko prebiva, u senci Svemoćnog taj počiva! Gospodu ću reći: „Moj zaklone i tvrđavo moja! Moj Bože u koga se uzdam.“ Jer on će te izbaviti iz ptičarske omče i pomora kobnog. Svojim perjem pokriće te, sakrićeš se pod njegova krila; štit i bedem istina je njegova. Strahote noćne nećeš se plašiti, a ni strele koja danju leti; ni pomora što se mrakom šunja, ni zaraze što kosi u podne. Pored tebe hiljada će pasti, tebi zdesna i deset hiljada, a tebi se približiti neće! Samo ćeš rođenim očima da gledaš, nad opakim videćeš osvetu. Zato što si u Gospodu, u utočištu mome, u Svevišnjem prebivalište sebi našao zlo te zadesiti neće, i ni blizu tvog šatora pošast prići neće. Jer on će zapovediti svojim anđelima da te čuvaju na svim tvojim putevima. Oni će te poneti na svojim rukama, da nogom ne bi o kamen zapeo. Izgazićeš i lava i zmiju, pregazićeš lavića i guju. „Izbaviću ga jer mi je privržen; na visinu, u zaklon ga stavljam, jer poznaje moje ime. On će mene zvati, a ja ću mu se odazvati; biću sa njim u nevolji da ga spasem i učinim časnim. Životom dugim ću ga nasititi, daću mu da vidi izbavljenje moje.“