Psalmi 78:34-55

A kad ih je ubijao, tražili su ga i vraćali se, za Bogom čeznuli. Tada bi se prisetili da im je Bog bio stena, Bog Svevišnji njihov Otkupitelj! Ali bi ga ustima varali i lagali jezicima svojim. Srcem mu nisu bili odani, nisu bili verni njegovom savezu. Ipak, on se smilovao, krivicu im opraštao i nije ih uništio. Uporno je susprezao gnev svoj, ljutnju svoju nije podsticao. Sećao se da su telo, da su dah što isparava i što se ne vraća. A kako su se često bunili u pustinji i žalostili ga u pustari! Uporno su iskušavali Boga, vređali su Svetitelja Izrailjevog. Nisu se sećali njegove ruke i dana kada ih je otkupio od tlačitelja, kada je u Egiptu znakove svoje izveo i čudesa svoja u oblasti Soan. Reke je njihove u krv pretvorio, a njihovi se potoci nisu mogli piti. Na njih je poslao komarce, da ih ujedaju, žabe da ih upropaste. Useve njihove dade gusenicama i skakavcima sav trud njihov. Gradom im je stukao vinograde, a smokve slanom. Stoku im je gradu izložio i njihova goveda munjama. Poslao je na njih vrelinu svog gneva, srdžbu i jarost, nevolju i četu anđela propasti. Svom je gnevu stazu pripremio i život im od smrti poštedeo nije, život im je pomoru predao. Pobio je sve prvence u Egiptu, prve od muških u šatorima Hamovim. Svoj je narod izveo ko ovce, vodio ih poput stada kroz pustinju. Vodio ih je sigurno i plašili se nisu, a njihove dušmane je preplavilo more. Tada ih je doveo na svoje sveto tlo, na ovu goru, osvojenu njegovom desnicom. Pred njima je oterao narode, dodelio im je razmereno nasledstvo i nastanio plemena Izrailja po njihovim šatorima.