Psalmi 78:1-20

O, narode moj, poslušaj pouku moju i rečima mojih usta uho priklonite! Moj govor biće u priči, objaviću zagonetke od davnina. Ono što smo čuli, ono što smo naučili i što su nam stari naši ispričali; to nećemo da krijemo od njihove dece. Objavićemo novom naraštaju hvale Gospodnje, njegovu silu i čudesa koja je učinio. On je u Jakovu učvrstio svedočanstvo, Izrailju je dao Zakon i zapovedio našim precima da ih predaju svojim potomcima, da bi novi naraštaj znao, deca što će se roditi, pa kad odrastu da to prenesu deci svojoj; da se u Boga pouzdaju, da dela Božija ne zaboravljaju i zapovesti njegove da izvršavaju. Da ne budu ko njihovi stari, naraštaj buntovni, neposlušno pokolenje nestalnoga srca i duha koju nije veran Bogu. Jefremovci su bili lukovima naoružani ali su pobegli na dan boja! Nisu održali savez sa Bogom, odbili su da postupe po njegovom Zakonu. Zaboravili su njegova dela, čudesa njegova koja im je pokazao. A on je pred njihovim precima učinio čudo, u egipatskoj zemlji, u oblasti Soan. More je razdelio i proveo ih, vode je uspravio da su poput zida. Danju ih je vodio oblakom i svetlošću vatre cele noći. Stene je u pustinji rascepio, obilno ih napojio kao iz dubina. Brzake im je izveo iz raseline stene, učinio da im vode kao reke teku. A oni su mu uporno grešili, prkosili Svevišnjem u pustinji; u srcima kušali su Boga, izvoljevali tražeći hranu. Prigovarali su Bogu i rekli: „Kadar li je Bog da u pustinji prostre trpezu?! Jeste, stenu je udario, potekla je voda i potoci se razlili. Ali kadar li je da nam da i hranu, da svoj narod mesom snabde?“