Psalmi 71:1-24

U tebi je utočište moje, Gospode; o, da se nikad ne postidim. Oslobodi me po svojoj pravednosti i izbavi me, prigni uho svoje k meni i spasi me. Budi mi stena prebivališta kojoj uvek dolazim; spasenje moje ti si zapovedio, jer si moja stena i tvrđava. Izbavi me, Bože moj, iz ruke zlikovačke, od ruke prestupnika i okrutnoga. Jer, ti si moja nada, o, Bože Gospode, pouzdanje si mi od mladosti moje. Na tebe se oslanjam od utrobe, iz krila majke moje si me izvukao; slaviću te neprestano. Poput znaka postao sam mnogima, a ti si mi utočište jako. Usta si mi slavom svojom ispunio i krasotom svojom od jutra do sutra. Ne odbaci me u doba starosti, kad mi snaga klone ne zaboravi me. Jer o meni govore protivnici moji, oni što mi život vrebaju zajedno se savetuju. Kažu: „Bog je njega ostavio! Gonite ga, uhvatite, jer izbavitelja nema!“ Bože, od mene se ne udaljuj! O, moj Bože, požuri mi u pomoć! Neka se postide i neka propadnu tužitelji moje duše; i prezir i bruka nek pokriju one koji mi o glavi rade. A ja ću uvek da se nadam, sve više i više slaviću te. Usta će moja o pravednosti tvojoj da govore, o delima tvog spasenja od jutra do sutra, jer im broja ne znam. U moćnim delima Boga Gospoda ja ću doći, tvoju pravednost ću spominjati, samo tvoju. Od mladosti moje, Bože, ti si me učio; i čudesa tvoja dosad javljao sam. Čak i kada ostarim i osedim, Bože, ne ostavljaj me, dok ti silu ne objavim naraštaju novom; silu tvoju svakom što dolazi. Pravednost je tvoja, Bože, do visina, velika si dela učinio; ko je poput tebe, Bože? Ti – dao si da gledam mnoge nevolje i muke – ti ćeš mi opet obnoviti život; iz dubina zemlje podićeš me opet. Ti ojačaj dostojanstvo moje i ponovo uteši me. I ja ću harfom da te hvalim zbog vernosti tvoje; Bože moj, sviraću ti na liri, Svetitelju Izrailjev. Klicaće radosno usne moje, jer ću ti svirati, i duša moja što si je otkupio. I moj će jezik od jutra do sutra pričati o tvojoj pravednosti; jer će se postideti, jer će se osramotiti ti što mi o glavi rade.