Psalmi 66:1-20

Kliči Bogu, zemljo sva! Pevajte slavi njegovog imena; slavu mu i hvalu dajte. Recite Bogu: „Kako su strašna dela tvoja! Zbog velike sile tvoje pred tobom puze tvoji protivnici. Sva ti se zemlja klanja; slavopoj pevaju tebi, slavopoj pevaju imenu tvome.“ Sela Dođite i vidite dela Božija, strašna dela prema potomcima ljudi. On od mora čini suvu zemlju, pa su vode pregazili nogom; hajde da se tamo radujemo njemu. Snagom svojom on doveka vlada; njegove oči na narode motre, pa dušmani nek se ne uzdižu. Sela Blagosiljaj našeg Boga, narode, nek se čuje glas hvale o njemu; o njemu koji nam život u dušu stavi i ne dade nogama našim da posrnu. Oprobao si nas, Bože, pretopio nas kao srebro što se topi. U mrežu si nas doveo, teret si nam na bedra stavio. Pustio si da nam čovek vrat zajaše, prošli smo i kroz vatru i kroz vodu, ali si nas doveo do izobilja. Ući ću sa svespalnicama u Dom tvoj; ispuniću što sam ti se zavetovao, što su usne moje izustile, i što su mi usta u nevolji mojoj rekla. Prineću ti tovnu stoku na svespalnicu sa kadom ovnova; prineću ti i junce i jarce. Sela Dođite i slušajte, vi koji se Boga bojite, reći ću vam šta je duši mojoj učinio. Njemu sam vapio ustima svojim, moj ga je jezik uzdizao. Da sam zlobu u svom srcu pazio, ne bi me Gospod uslišio. Zaista je Gospod čuo, na zov molitve moje se osvrnuo. Blagosloven da je Bog što molitvu moju nije uklonio, a ni milost svoju od mene.