Psalmi 142:1-7

Glasom svojim ja Gospodu vapim, glasom svojim ja Gospoda za milost preklinjem. Žalopojku svoju pred njega izlivam, muku svoju njemu obrazlažem. Kada duh mi na izmaku beše, ti si znao stazu moju; put kojim sam išao, na kome su mi zamku postavili. Udesno pogledaj pa vidi da niko na me ne obraća pažnju; meni više utočišta nema, nema nikog da za mene mari. O, Gospode, tebi vapim! Govorim ti: „Utočište moje ti si i nasledstvo moje u zemlji živih!“ Jecaj moj pažljivo počuj, jer sam jadan preko svake mere; od tlačitelja me oslobodi, jer za mene su prejaki. Dušu moju iz tamnice vadi pa da hvalim ime tvoje; pa neka me okruže pravedni, jer si meni blagonaklon bio!