Psalmi 119:97-112

Kako volim Zakon tvoj! Od jutra do sutra razmišljam o njemu. Zapovest me tvoja mudrijim čini od dušmana mojih, jer doveka pripada mi. Bolje rasuđujem od svih svojih učitelja, jer razmišljam o propisima tvojim. Od staraca umniji sam, jer razmatram odredbe tvoje. Od svake zle staze čuvam stope svoje da bih reč tvoju mogao da držim. Od pravila tvojih ja se ne okrećem jer si ti sam mene poučio. Kako je slatka reč tvoja nepcu mome, od meda je slađa ustima mojim! Razborit sam od odredaba tvojih i zato mrzim svaku lažnu stazu. Mojoj nozi tvoja reč je lampa i svetlo za moju stazu. Zakleo sam se, obavezujem se: držaću se tvojih pravednih sudova. Mnogo sam stradao, Gospode, po svojoj me reči ti oživi. Dobrovoljnu žrtvu usta mojih primi, molim te, Gospode; pouči me tvojim pravilima. Glava moja stalno je u torbi ali Zakon tvoj ne zaboravljam. Zlotvori mi klopku postavljaju ali ja ne skrećem s tvojih odredaba. Doveka sam nasledio propise tvoje, jer su oni radost mome srcu. Predao sam srce svoje da uredbe tvoje izvršava, za vekove i do kraja.