Psalmi 109:14-31

Nek se pamte krivice njegovih predaka pred Gospodom, greh majke njegove nek se ne izbriše! Neka budu trajno pred Gospodom, a on sa zemlje nek im zbriše spomen! Jer se nije setio milost da iskaže, već je kinjio siromaha, nevoljnika, ubijao očajnika. Voleo je kletvu, pa neka ga stigne; blagoslov mu nije bio mio, pa neka je daleko od njega. Ko odelom u kletvu se oblačio, pa nek se ona kao voda u njega ulije i kao ulje u njegove kosti. Nek mu ona bude ko ogrtač u koga se zamotava, kao pojas koji stalno opasuje! Neka tako Gospod plati mojim tužiteljima i onima što o meni govore zlobno! A ti, o, Gospode Bože, čini sa mnom kako dolikuje tvom imenu; izbavi me jer je milost tvoja dobra. Evo, i siromah i nevoljnik ja sam, probodeno srce je u meni. Bledim kao senka izdužena, oduvan sam ko skakavac. Od posta mi kolena klecaju; telo mi je mršavo, bez sala. Postao sam ruglo za njih, odmahuju glavom kad me vide. O, Gospode, pomozi mi! Spasi mene, o, moj Bože, po milosti svojoj! Neka znaju ljudi da je ovo ruka tvoja; da si to ti, o, Gospode, učinio. Oni neka kunu a ti blagosiljaj; a kada se dignu neka se zastide, a tvoj će se sluga radovati. Neka se tužitelji moji u bruku obuku, sramotom svojom neka se pokriju ko plaštom. Hvaliću Gospoda na sav glas! Slaviću ga usred mnoštva; jer je ubogome stao s desne strane da ga spase od onih što mu duši presuđuju!