Psalmi 106:7-28

Naši preci u Egiptu nisu razumeli čudesa tvoja, nisu spominjali tvoju veliku milost, pa su se pobunili kraj mora, kraj Crvenog mora. A on ih je izbavio zarad svog imena, da bi silu svoju pokazao. Zapretio je Crvenom moru i ono je presušilo, pa ih je vodio dubinama kao po pustinji. Spasao ih je od ruke mrzitelja, otkupio iz ruke dušmana. I vode su preplavile njihove krvnike, niko od njih preostao nije. Tada su poverovali njegovim rečima i pevali mu hvalospeve. Ali brzo su mu dela zaboravili, na savet njegov čekali nisu. U pustinji ih spopade žudnja, u pustari su iskušavali Boga. I on je dao kako su tražili, ali im je duše razboleo. U taboru su zavideli Mojsiju i Aronu, svecu Gospodnjem. Na to se zemlja raspukla, progutala je Datana i zatrpala Avironovu družinu. Buknula je vatra u družini, suknuo je plamen na zlobnike. Na Horivu izlili su tele, klanjali se livenom idolu; zamenuli su Slavu svoju za lik vola koji pase travu! Zaboravili su Boga, svog izbavitelja, koji je u Egiptu velika učinio dela; čudesa u Hamovoj zemlji i strahote na Crvenom moru. Rekao je da bi ih istrebio, da njegov izabranik Mojsije nije stao pred njega u procep, i odvratio njegov razorni gnev. Prezreli su zemlju milu i nisu verovali njegovoj reči. Gunđali su u svojim šatorima i glas Gospodnji slušali nisu. A on im se zakleo da će ih pobiti u pustinji; da će im pobiti decu među narodima i raseliti po zemljama. Ali oni su se priklonili Val-Fegoru i jeli žrtve za mrtve.