Psalmi 104:19-35

On je mesec načinio da se meri vreme, a i sunce zna kada da zađe. Ti spuštaš tamu i noć biva, pa izmile sve šumske živuljke. Lavovi za plenom riču tražeći od Boga za sebe hranu. Kad sunce zarudi oni se okupe u jazbini svojoj i ležu. A čovek ide za poslom svojim i radi do večeri. O, Gospode, kako je mnogo dela tvojih! Svako si od njih učinio mudro i tvojih je stvorenja puna zemlja! Eno mora, velikog i širokih obala, vrve od bezbrojnih stvorenja, životinja malih i velikih; Po njemu brodovi brode i Levijatan koga si načinio u njemu igra. Svi oni čekaju tebe da im na vreme daš ono što jedu. Ti im daješ i oni to sakupe; ti otvaraš ruku svoju i oni su siti dobra. Kad sakriješ lice svoje oni se prepadnu; kad im uzmeš dah, oni skapavaju i ponovo idu u prašinu. Kad im pošalješ svoj dah oni nastaju; ti obnavljaš lice zemlje. Nek doveka bude slava Gospodnja! Nek delima svojim raduje se Gospod! On u zemlju gleda i ona se trese; on dotiče gore i one se dime. Kroz svoj život pevaću Gospodu, dok me ima Boga moga proslavljaću! Ugodne mu bile misli moje, a ja ću da se radujem u Gospodu. Nek grešnici nestanu sa zemlje i zlobnika neka više nema!