Priče Solomonove 8:1-21

Zar to mudrost ne poziva, ne diže li razboritost glas svoj? Eno je na uzvišicama, pokraj puta, na raskršćima se postavila; na kapijama, na ulazima u grad, na ulaznim vratima ona viče: „Ljudi, vas dozivam i glas dižem celom čovečanstvu! Razboritosti se naučite, lakoverni ljudi, urazumite srce, nerazumni. Slušajte, jer ja objavljujem dragocene stvari, čestite će biti izreke usana mojih. Baš istinu kazivaću jer je zloba mrska usnama mojim. Pravedne su sve reči mojih usta i nema u njima izopačenosti i nepoštenja. Sve su one jasne razboritom i ispravne onima što znanje stiču. Prihvatite pouku moju, a ne srebro, izaberite znanje pre nego suvo zlato. Jer je mudrost od dragulja bolja i sva joj uživanja ni prineti nisu. Ja, mudrost, s razboritošću živim, pronalazim znanje i domišljatost. Bogobojaznost znači mrzeti zlo, jer ja mrzim bahati ponos, put zlobe i usta pokvarena. U meni je savet, pouzdana mudrost. U meni je umnost, ja imam snagu. Carevi vladaju uz moju pomoć i vladari dele pravdu. Glavari, knezovi i sve pravedne sudije vladaju uz moju pomoć. Ja volim sve koji vole mene, nalaze me svi koji me pomno traže. Čast, imetak, trajno blagostanje i pravednost su sa mnom. Od zlata, od suvoga zlata je rod moj bolji, i dobit moja bolja od probranog srebra. Ja hodam putem pravednosti i posred staza pravde, da onima koji me vole dam nasledstvo i njihove riznice napunim.