Priče Solomonove 26:1-16

Kao sneg leti i kiša o žetvi, tako čast ne stoji bezumnom. Kao kad prhne vrabac i lasta kad odleti, tako i kletva ne stiže bez povoda. Bič je za konja, uzde za magarca, a batina za leđa bezumnog. Ne uzvraćaj bezumnome po bezumlju njegovome, da i sam ne bi bio njemu nalik. Uzvrati bezumnome po bezumlju njegovome, da sam sebi ne bi bio mudar. Noge svoje sam saseca, nasiljem se podnapija ko poruku šalje rukama bezumnog. Kako noge vise oduzetom, takva je mudra priča u ustima bezumnoga. Kamen u praćku veže ko bezumnom počast daje. Trnova grana u ruci pijanca je mudra priča u ustima bezumnoga. Poput strelca što ranjava koga stigne, takav je čovek što unajmljuje bezumnika i onaj što unajmljuje prolaznika. Vraća se pas na svoju bljuvotinu kao što se i bezumnik vraća bezumlju svome. Vidiš li čoveka koji misli za sebe da je mudar? Više je nade za bezumnika nego za njega! Lenština govori: „Lav je na ulici! Lav je nasred trga!“ Na šarkama okreću se vrata, a lenština na krevetu svome. Lenština umače ruku u čanak, ali je preumoran da ustima svojim je prinese. Samom sebi lenština je mudriji od sedmorice što razborito odgovaraju.