Priče Solomonove 15:1-25

Blagi odgovor utišava gnev, a gruba reč pokreće jarost. Jezik mudrih dobro vlada znanjem, a usta bezumnih bljuju bezumljem. Gospodnje su oči na svakome mestu, motreći na zle i na dobre. Zdrav je jezik ko drvo života, a duh slama jezik pogan. Bezumnik prezire opomenu svoga oca, a razborit je ko mari za ukor. Veliko je blago u domu pravednika, a zlobniku je muka da zaradi. Znanje rasipaju usta mudrih ljudi, što ne čini srce bezumnika. Gadna je Gospodu žrtva zlikovaca, molitva čestitih njemu je milina. Gospodu je mrzak put zlobnika, a voli onoga koji pravdu sledi. Nemilo je poučenje za onoga ko se odriče puta, a umreće onaj ko mrzi prekor. Pred Gospodom su i Svet mrtvih i trulež mrtvih, a kamoli srca ljudskih potomaka. Podrugljivac ne voli onoga koji ga kori i ne ide kod mudrih ljudi. Veselo srce vedri lice, žalosno srce slama duh. Razborito srce teži znanju, a usta se bezumnika bezumljem hrane. Nemili su svi dani nevoljnika, a čovek se dobrog srca gosti neprestano. Bolje je i malo u bogobojaznosti, nego blago silno i sa njim strepnja. Bolji je tanjir povrća u ljubavi, nego utovljeni vo u mržnji. Gnevan čovek raspaljuje svađu, a smireni čovek utišava sukob. Put lenštine je obrastao trnjem, a put je čestitih poravnan. Mudar sin raduje oca, a bezuman čovek prezire majku svoju. Bezumnika raduje bezumlje, a razborit čovek ravno ide putem. Naumi se izjalove kad nema saveta, a ostvare s mnoštvom savetnika. Čovek se raduje kad odgovori tačno; kako je dobra reč u pravo vreme! Staza života za razumnog prema gore vodi, i ne da mu prema dole, u Svet mrtvih da skrene. Gospod ruši kuću gordih ljudi i jača među udovice.