Priče Solomonove 1:7-33

Znanje otpočinje bogobojaznošću, a mudrost i prekor budale preziru. Sine moj, poslušaj pouku oca svoga i majke svoje savet ne odbacuj. Jer, oni će biti prelepi venac na tvojoj glavi i privesci oko tvoga vrata. Sine moj, ako li te grešnici zavode, ti ne pristaj. Kažu li: „Hajde s nama, u zasedu da legnemo, krv nevinog i nedužnog hajde da vrebamo! Hajde da ih poput Sveta mrtvih progutamo, i žive i jedre, kao one što u raku idu. Pokupimo sva dobra, sve blago! Nakrcajmo svoje kuće plenom! Sa nama ćeš dobitak da deliš, nek nam svima bude jedna kesa.“ Sine moj, nemoj ići putem s njima, ne daj nozi na njihove staze. Jer im noge ka zlu trče i srljaju da krv liju. Uzalud se širi mreža naočigled ptice. Ali oni čekaju u zasedi krv svoju, vrebaju svoj život. Takve su staze svakog ko grabi nepošten dobitak, života koštaju. Mudrost po ulicama viče, po trgovima diže glas svoj; po raskršćima, u najvećoj vrevi objavljuje, na ulazima gradskih vrata kazivanja svoja daje: „Dokle ćete, lakoverni, voleti lakovernost; dokle ćete, rugači, u ruganju uživati; dokle ćete, tupoglavi, mrzeti znanje? Obratite se po prekoru mome. Evo, izliću vam duha svoga, objaviću vam svoje reči. Jer ja sam vas zvala, a vi ste se oglušili, pružala sam ruku, a niko mario nije; sve moje savete ste zanemarili i prekore moje niste prihvatili. Sada ću se i ja smejati propasti vašoj, rugaću se kad bude došla strahota vaša; kad vaša strahota prođe kao razaranje i propast vaša kao oluja kada huči, kada vas zadese muka i nevolja. Tada će me zvati, a ja se neću odazivati, tražiće me željno alʼ me neće naći. Zato što su mrzeli znanje i nisu izabrali bogobojaznost; moj savet nisu poslušali i odbacili su svaki moj prekor. Zato će jesti plod svog puta, preješće se saveta svojih. Jer lakoverne će upropastiti otpadništvo, a budale satrće lakomislenost. A ko mene sluša živeće spokojno, siguran, bez bojazni od nedaća.“