Filipljanima 2:2-13

ispunite me, onda, radošću: svoj um usmerite na isto, imajte istu ljubav, budite jednodušni, na jedno misleći. Ništa ne činite radi sebičnog isticanja, niti iz bezvrednog častoljublja, nego u poniznosti smatrajte jedni druge većim od sebe. Ne gledajte samo na vlastitu korist, nego svako da gleda i na korist drugih. U sebi nosite istu misao koju je Hristos Isus nosio: On, po obličju Bog, nije smatrao da biti jednak Bogu, jeste plen koji treba otimati, nego je lišio sebe časti, uzevši obličje sluge, postavši sličan ljudima. Kao čovek se pojavi, te ponizi sebe samog, i posta poslušan do smrti, do smrti na krstu. Bog ga zato preuzvisi, i darova mu ime, ime koje je nad svakim imenom, da se pred imenom Isusovim, svako koleno prikloni, onih na nebu, na zemlji, i pod zemljom, i da svaki jezik prizna da je Isus Hristos Gospod, na slavu Boga Oca. Shodno tome, voljeni moji, vi koji ste uvek bili poslušni, ne samo u mome prisustvu, nego još više sad, u mom odsustvu, sa strahom i trepetom sprovodite u delo svoje spasenje. Bog je, naime, taj koji čini u vama da želite i činite ono što je njemu ugodno.