Filimonu 1:12-25

Šaljem ti ga natrag, njega, srce moje. Hteo sam da ga zadržim kod sebe da mi umesto tebe posluži za vreme mog tamnovanja radi Radosne vesti. Ipak, nisam ništa hteo da činim bez tvoga pristanka, da tvoje dobro delo ne bude od moranja, nego od dobre volje. Jer možda je baš zato i bio odvojen od tebe na kratko, da bi ga dobio zauvek, ali ne više kao roba, nego mnogo više od roba, kao voljenog brata. On je i meni naročito drag, ali je tebi draži, i kao čovek i kao brat u Gospodu. Prema tome, ako me smatraš za druga, prihvati ga kao mene samog. Ako te je oštetio ili ti nešto duguje, to stavi na moj račun. Ja, Pavle, lično potpisujem: ja ću platiti; da ne pominjem da i sebe samog duguješ meni. Da, brate, hajde da od tebe imam kakve koristi radi Gospoda; okrepi moje srce u Hristu. Ovo sam ti napisao uzdajući se u tvoju poslušnost, jer znam da ćeš učiniti i više od onoga što tražim. Ujedno mi pripremi gostinsku sobu, jer se nadam da ću vam posredstvom vaših molitava biti darovan. Pozdravlja te Epafras koji je sa mnom sužanj radi Hrista Isusa, i moji saradnici Marko, Aristarh, Dimas i Luka. Milost Gospoda našeg Isusa Hrista sa vašim duhom.