4. Mojsijeva 10:11-36

Dvadesetog dana, drugog meseca, druge godine, oblak se podigao sa Prebivališta svedočanstva, pa su Izrailjci krenuli iz Sinajske pustinje idući od mesta do mesta. Oblak se zaustavio u Faranskoj pustinji. Tako su po prvi put krenuli na put po Gospodnjoj zapovesti danoj preko Mojsija. Prvo je krenula zastava Judinog tabora, po svojim vojskama, na čelu sa Nasonom, sinom Aminadavovim. Nad vojskom Isaharovog plemena bio je Natanailo, sin Sogarov. Nad vojskom Zavulonovog plemena bio je Elijav, sin Helonov. Kad je Prebivalište bilo rastavljeno, Girsonovi i Merarijevi potomci su poneli Prebivalište. Zatim je krenula zastava Ruvimovog tabora, na čelu sa Elisurom, sinom Sedijurovim. Nad vojskom Simeunovog plemena bio je Salamilo, sin Surisadajev. Nad vojskom Gadovog plemena bio je Elisaf, sin Deuelov. Tada su Katovi potomci krenuli noseći svete stvari. Svetilište je bilo podignuto pre nego što su stigli. Zatim je krenula zastava Jefremovog tabora po svojim vojskama, na čelu sa Elisamom, sinom Amijudovim. Nad vojskom Manasijinog plemena bio je Gamalilo, sin Fadasurov Nad vojskom Venijaminovog plemena bio je Avidan, sin Gadeonijev. Onda je, kao prateća straža svih tabora, krenula zastava Danovog tabora, po svojim vojskama. Nad njihovom vojskom bio je Ahijezer, sin Amisadajev. Nad vojskom Asirovog plemena bio je Fagailo, sin Ehranov. Nad vojskom Neftalimovog plemena bio je Ahirej, sin Enanov. To je bio red po kome su Izrailjci putovali, kad su kretali po svojim četama. Mojsije reče svome tastu Hovavu, sinu Raguila Madijanca: „Putujemo na mesto za koje je Gospod rekao: ’Vama ću ga dati.’ Pođi s nama i činićemo ti dobro, jer je Gospod obećao dobro Izrailju.“ On mu odgovori: „Neću poći, nego ću se vratiti u svoju zemlju i u svoj rod.“ Mojsije mu reče: „Molim te, nemoj da nas ostaviš; ti, naime, znaš gde da se utaborimo u pustinji, pa ćeš nam biti poput očiju. Ako pođeš s nama, što god dobro Gospod učinio nama, isto dobro ćemo učiniti tebi.“ Tako su sa Gore Gospodnje krenuli na trodnevni put. Ispred njih je išao Kovčeg Gospodnjeg saveza ta tri dana puta, da im nađe mesto za odmor. Oblak Gospodnji je danju bio nad njima kad bi polazili iz tabora. Kad je Kovčeg polazio, Mojsije je govorio: „Ustani, Gospode, neka se raziđu tvoji dušmani! Neka se razbeže pred tobom oni što te mrze!“ A kad se zaustavljao, govorio je: „Vrati se, Gospode, među Izrailjeve hiljade!“