Knjiga Nemijina 12:12-47

U Joakimovo vreme su bili sveštenici, glavari otačkih domova: od Sorajinog doma Meraja, od Jeremijinog Hananija; od Jezdrinog Mesulam, od Amarijinog Joanana; od Melihujevog Jonatan, od Sevanijinog Josif; od Harimovog Adna, od Merajotovog Elkaj; od Idovog Zaharija, od Ginetonovog Mesulama; od Avijinog Zihrije, od Minijaminovog i od Moadijinog Filtaj; od Vilžinog Samuja, od Semajinog Jonatan; od Jojarivovog Matenaj, od Jedajinog Ozije; od Salujevog Kalaj, od Amokovog Ever; od Helkijinog Asavija, od Jedajinog Natanailo. Leviti, glavari otačkih domova – u vreme Elijasiva, Jodaja, Joanana i Jadve – bili su popisani baš kao i sveštenici, kada je vladao Darije Persijanac. Levijevi potomci, glavari otačkih domova su bili popisani u Knjizi dnevnika sve do vremena Elijasivovog sina Joanana. A levitski glavari su bili Asavija, Serevija i Isus sin Kadmilov. Njihova braća su stajala nasuprot njih da slave i hvale po zapovesti Davida, čoveka Božijeg, i to straža pored straže. Matanija, Vakvukija, Ovadija, Mesulam, Talmon i Akuv su bili vratari i čuvali su stražu kod skladišta pored vrata. Oni su živeli u vreme Isusovog sina Joakima, sina Josedekovog, za vreme upravitelja Nemije i za vreme Jezdre, sveštenika i znalca Svetog pisma. Za posvećenje jerusalimskog zida ljudi su potražili Levite iz svih njihovih mesta, da ih dovedu u Jerusalim, da proslave posvećenje u radosti, uz hvale sa pesmom, sa cimbalima, lirama i harfama. Okupili su se i sinovi pevača iz ravnice oko Jerusalima, iz netofatskih sela; iz Vet-Gilgala i sa polja Gavaje i Azmaveta, jer su pevači za sebe sazidali sela oko Jerusalima. Sveštenici i Leviti su se očistili, a očistili su i narod, vrata i zid. Doveo sam glavare Jude da se popnu na zid i postavio sam dva velika hora slavljenja i povorke, desno po zidu prema Gnojnim vratima. Iza njih je išao Osaja, polovina Judinih glavara; Zatim Azarija, Jezdra i Mesulam; Juda, Venijamin, Semaja i Jeremija. A od sinova sveštenika sa trubama: Jonatanov sin Zaharija, sin Semaje, sin Matanije, sin Miheje, sin Zahura, sin Asafov. I njegova braća Semaja, Azareilo, Milalaj, Gilalaj, Maj, Natanailo, Juda i Hanani sa instrumentima Božijeg čoveka Davida. A Jezdra, znalac Svetog pisma, je išao pred njima. Kod Izvorskih vrata, baš pred njima, popeli su se stepenicama Davidovog grada, zidnim usponom, do Davidovog doma i do Vodenih vrata na istoku. Drugi hor slavljenja sa polovinom povorke je išao suprotno, a ja sam bio pozadi sa polovinom povorke na zidu, iznad kule kod peći i do Širokog zida. Onda iznad Jefremovih vrata, pa iznad Starih vrata i iznad Ribljih vrata; i Ananilove kule i kule Meje do Ovčijih vrata. Stali su kod Tamničkih vrata. Tada su oba hora slavljenja zauzela svoje mesto u Božijem Domu, baš kao i ja, polovina dostojanstvenika sa mnom, i sveštenici Elijakim, Masija, Minijamin, Miheja, Elioinaj, Zaharija i Hananija sa trubama. Zatim Masija, Semaja, Eleazar, Ozije, Joanan, Malhija, Elam i Ezer. A pevači su pevali glasno pod nadglednikom Jezrajom. Tog dana su žrtvovali mnogo žrtava. Radovali su se jer ih je Bog obradovao velikom radošću, a i žene i deca su se radovali tako da se radost Jerusalima čula nadaleko. Tog dana su određeni ljudi postavljeni nad odajama skladišta za prinose, za prve plodove i za desetine, da sakupljaju u njih sa gradskih polja delove po Zakonu za sveštenike i za Levite. Jer, narod Jude se radovao zbog sveštenika i Levita koji su služili. Održavali su službu njihovog Boga i službu očišćenja, kao i pevači i vratari prema zapovesti Davida i njegovog sina Solomona. Naime, još je od davnina, u vreme Davida i Asafa, bilo glavara pevača i slavopoja i hvalospeva Bogu. Tako je sav Izrailj u vreme Zorovavelja i u vreme Nemije davao delove pevačima i vratarima, koliko je potrebno za taj dan. Odvajali su posvećeno za Levite, a Leviti su odvajali posvećeno za Aronove potomke.