Marko 4:10-20

Kada je Isus ostao sam, Dvanaestorica i oni oko njega, su zatražili od njega da im protumači priče. On im reče: „Vama je dano da saznate tajnu Carstva Božijeg, a ostalima se sve govori u pričama: ’Da gledajući ne vide, da slušajući ne razumeju, da se ne obrate da bi im Bog oprostio.’“ Isus ih zatim upita: „Zar ne razumete ovu priču? Kako ćete razumeti sve ostale priče?“ Sejač seje Božiju reč. Neki ljudi su kao zrnevlje posejano kraj puta; tek što čuju reč, istog trena dolazi Satana i odnosi reč koja je posejana u njima. Drugi su opet kao zrnevlje posejano na kamenitom tlu. Oni, kada čuju reč, odmah je sa radošću prihvataju, ali pošto reč nije uhvatila korena u njima, bivaju nepostojani. Kad nastane nevolja ili progonstvo zbog reči, oni odmah otpadaju. Neki su kao zrnevlje posejano u trnje. To su oni koji slušaju reč, ali brige za ovozemaljske stvari, zavodljivost bogatstva i žudnje za drugim stvarima dolaze i uguše reč, te ostaje bez ploda. A zrnevlje koje je posejano na dobro tle, to su oni koji slušaju reč, prihvataju je i donose plod: jedni tridesetostruko, drugi šezdesetostruko, a neki stostruko.