Marko 4:1-12

Isus je ponovo počeo da poučava pored jezera. Oko njega se okupilo toliko sveta, da je morao da uđe u jednu lađicu sedeći na jezeru, dok je sav onaj svet bio na obali, uz jezero. On ih je onda poučavao mnogim stvarima služeći se pričama. Ovako im je izlagao svoje učenje: „Slušajte! Izađe sejač da seje. Ali, kako je sejao, neka zrna su pala kraj puta. No, došle su ptice i pozobale ih. Druga zrna su pala na kamenito tle, gde nisu imala mnogo zemlje. Brzo su iznikla, jer zemlja nije bila duboka. Ali kada je sunce sinulo, spržilo je biljke, i pošto nisu imale koren, posušile su se. Neka zrna su, opet, pala među trnje. Trnje naraste i poguši biljke, te one nisu donele rod. Ipak, neka zrna su pala na dobru zemlju, pa su isklijala, uzrasla i donela rod: neka zrna tridesetostruko, neka šezdesetostruko, a neka stostruko.“ Onda Isus reče: „Ko ima uši, neka sluša!“ Kada je Isus ostao sam, Dvanaestorica i oni oko njega, su zatražili od njega da im protumači priče. On im reče: „Vama je dano da saznate tajnu Carstva Božijeg, a ostalima se sve govori u pričama: ’Da gledajući ne vide, da slušajući ne razumeju, da se ne obrate da bi im Bog oprostio.’“