Marko 14:1-52

Bilo je još dva dana do praznika Pashe i Beskvasnih hlebova. Vodeći sveštenici i znalci Svetog pisma gledali su kako da Isusa na prevaru uhvate i ubiju. Ali rekoše: „Samo da ne bude na praznik, da se narod ne bi pobunio.“ Kad je boravio u Vitaniji i sedeo za stolom u kući Simona gubavca, dođe neka žena s posudom od alabastra sa skupocenim mirisnim uljem od pravog narda. Razbila je posudu i izlila ulje na Isusovu glavu. Neki od učenika su negodovali, govoreći među sobom: „Zašto se ovo mirisno ulje tako nemilice rasipa? To ulje je moglo da se proda za više od tri stotine srebrnjaka i da se da siromasima.“ Zato su je prekorili. Ali Isus reče: „Ostavite je! Zašto joj stvarate neprijatnosti? Ona mi je učinila dobro delo. Jer siromahe ćete uvek imati sa sobom, te im možete iskazivati dobra dela kad god hoćete, a mene nećete imati uvek. Ona je učinila što je mogla; izlivši mirisno ulje na mene, unapred je pripremila moje telo za pogreb. Zaista vam kažem, gde god se širom sveta bude propovedala Radosna vest, reći će se i ovo što je ona učinila, za sećanje na nju.“ Juda Iskariot, jedan od Dvanaestorice, ode vodećim sveštenicima da im izda Isusa. Oni su se obradovali kada su to čuli, pa su mu obećali da će mu dati novac. Juda je od tada tražio zgodnu priliku da izda Isusa. A na prvi dan praznika Beskvasnih hlebova, kada se klalo pashalno jagnje, učenici rekoše Isusu: „Gde želiš da odemo, da ti pripremimo i da jedeš pashalnu večeru?“ Isus posla dva svoja učenika i reče im: „Idite u grad. Tamo će vas sresti čovek koji nosi krčag s vodom. Vi pođite za njim, pa u koju kuću uđe, vi recite vlasniku kuće: ’Učitelj pita: „Gde je gostinska soba u kojoj ću sa svojim učenicima jesti pashalnu večeru?“’ On će vam pokazati veliku sobu na spratu, opremljenu i uređenu. Tamo nam pripremite večeru.“ Učenici krenu i dođu u grad. Tamo su našli sve onako kako im je Isus rekao, te pripreme za Pashu. Uveče je Isus došao sa Dvanaestoricom. Dok su večerali, Isus reče: „Zaista vam kažem da će me izdati jedan od vas koji jedete sa mnom.“ Oni počeše da se žaloste i da ga pitaju: „Da nisam ja taj?“ A Isus im odgovori: „To je jedan od Dvanaestorice, koji umače sa mnom hleb u zdelu. Doduše, Sin Čovečiji odlazi u smrt kao što je u Svetom pismu napisano za njega, ali teško onom čoveku koji ga izdaje! Tom čoveku bi bilo bolje da se nije ni rodio.“ Dok su jeli, Isus uze hleb, izreče blagoslov, razlomi ga i dade im. Rekao je: „Uzmite, ovo je moje telo.“ Zatim je uzeo čašu, zahvalio Bogu, pružio im je, pa su svi pili iz nje. Rekao im je: „Ovo je krv moja, krv saveza, koja se proliva za mnoge. Zaista vam kažem: neću više piti vina od roda loze, do onoga dana kada ću piti novo vino u Carstvu Božijem.“ Zatim su otpevali hvalospeve i zaputili se ka Maslinskoj gori. Isus im reče: „Svi ćete se vi okrenuti od mene, jer je napisano: ’Udariću pastira, i ovce će se razbežati.’ Ali kada vaskrsnem, otići ću pre vas u Galileju.“ Petar mu reče: „Ako se i svi okrenu od tebe, ja neću.“ A Isus mu reče: „Zaista ti kažem da ćeš me se ti tri puta odreći danas, još ove noći, i to pre no što se petao dva puta oglasi.“ No Petar je još upornije tvrdio: „Neću te se odreći, čak i ako treba da umrem sa tobom!“ Tako su rekli i svi učenici. Došli su na mesto koje se zove Getsimanija. Isus reče svojim učenicima: „Sedite ovde dok se pomolim.“ Sa sobom je poveo Petra, Jakova i Jovana i tada su ga obuzeli duboki nemir i teskoba. Tada im reče: „Duša mi je nasmrt tužna. Ostanite ovde i bdite.“ Onda je otišao malo dalje, pa je pao na zemlju i molio se da ga, ako je moguće, mimoiđe čas stradanja. Govorio je: „Ava, Oče, tebi je sve moguće. Ukloni ovu čašu stradanja od mene! Ali neka ne bude kako ja hoću, nego kako ti hoćeš.“ Kada se vratio k učenicima, našao ih je kako spavaju. Zato je rekao Petru: „Simone, spavaš? Zar nisi ni jedan sat mogao da probdiš? Bdite i molite se da ne padnete u iskušenje; duh je, naime, voljan, ali je telo slabo.“ Zatim je ponovo otišao i pomolio se istim rečima. Kad se vratio, ponovo ih je zatekao kako spavaju, jer su im se oči sklapale. Nisu znali šta da mu odgovore. Kad je Isus došao treći put, rekao im je: „Stalno spavate i počivate. Dosta! Došao je čas! Evo, Sin Čovečiji će biti predat u ruke grešnicima. Ustanite! Hajdemo! Evo, približio se moj izdajnik.“ Dok je Isus još govorio, dođe Juda, jedan od Dvanaestorice, i sa njim rulja sa mačevima i toljagama. Njih su poslali vodeći sveštenici, znalci Svetog pisma i starešine. Isusov izdajnik im je dao znak: „Koga poljubim, taj je. Uhvatite ga i odvedite pod stražom!“ On odmah priđe i reče: „Učitelju!“ I poljubi ga. Tada navališe na Isusa i uhvatiše ga. Jedan od Isusovih učenika, koji je tu stajao, potegao je mač, udario Prvosveštenikovog slugu i odsekao mu uho. Isus im reče: „Zar sam ja odmetnik, pa ste sa mačevima i toljagama izašli da me uhvatite? Svaki dan sam provodio sa vama u hramu i poučavao, i niste me uhvatili. Ali tako treba da se ispune reči Pisma.“ Tada su ga svi učenici ostavili i pobegli. Tu je bio i neki mladić, Isusov sledbenik, koji je bio ogrnut samo platnom. Njega su uhvatili, ali je on ostavio platno i pobegao go.