Marko 10:17-52

Kada se Isus ponovo našao na putu, pritrča jedan čovek, pade pred njim na kolena i upita ga: „Dobri učitelju, šta treba da činim da bih baštinio večni život?“ Isus mu odgovori: „Zašto me nazivaš dobrim? Niko nije dobar osim samoga Boga. Zapovesti poznaješ: ’Ne ubij, ne čini preljube, ne kradi, ne svedoči lažno, ne zakidaj, poštuj oca svog i majku svoju.’“ Čovek mu na to odgovori: „Učitelju, sve sam to izvršavao još od svoje mladosti.“ Isus ga je pogleda sa mnogo ljubavi i reče mu: „Još ti jedno nedostaje: idi i prodaj sve što imaš, pa razdeli to siromasima i imaćeš blago na nebesima. Onda dođi i sledi me.“ Čovek se snuždi na ove reči i ode žalostan, jer je imao veliki imetak. Isus se okrenu i reče svojim učenicima: „Kako li je teško imućnima da uđu u Carstvo Božije!“ Učenici se zaprepaste na ove njegove reči. No, Isus ponovo reče: „Deco, kako je teško ući u Carstvo Božije! Lakše je kamili da prođe kroz iglene uši, nego bogatašu da uđe u Carstvo Božije.“ Učenici su, sada već potpuno zbunjeni, pitali jedan drugoga: „Pa ko se onda može spasti?“ Isus ih pogleda i reče: „Za ljude je to nemoguće, ali ne za Boga; za Boga je sve moguće.“ Tada mu Petar reče: „Evo, mi smo sve ostavili i krenuli za tobom.“ Isus odgovori: „Zaista vam kažem, nema toga ko je ostavio kuću, ili braću, ili sestre, ili majku, ili oca, ili decu, ili njive radi mene i Radosne vesti, koji neće stostruko primiti. Taj će sada, u ovo vreme, s progonstvima primiti: kuće, braću, sestre, majku, decu, i njive, a u vremenu koje dolazi primiće večni život. Ali će mnogi prvi biti poslednji, i poslednji – prvi.“ Isus i njegovi učenici su se, potom, uspinjali putem za Jerusalim. Dok je Isus išao ispred njih, učenici su bili zbunjeni, a oni koji su išli za njima bili su uplašeni. Onda Isus ponovo povede Dvanaestoricu na stranu i poče da im govori o onome što treba da mu se dogodi: „Evo, penjemo se prema Jerusalimu i Sin Čovečiji će biti predan vodećim sveštenicima i znalcima Svetog pisma, i oni će ga osuditi na smrt i izručiti ga neznabošcima, koji će mu se narugati, ispljuvati ga, išibati i zatim ga pogubiti, ali će on trećeg dana vaskrsnuti.“ Tada su Jakov i Jovan, sinovi Zavedejevi, pristupili Isusu rekavši mu: „Učitelju, hteli bismo da učiniš nešto za nas što te zamolimo.“ „Šta želite da učinim za vas?“ – upita ih Isus. Oni mu rekoše: „Postavi nas da sedimo jedan zdesna, a drugi sleva, kada budeš bio u svojoj nebeskoj slavi.“ Isus im odgovori: „Ne znate šta tražite. Možete li piti čašu koju ću ja ispiti? Možete li primiti krštenje kojim ću se ja krstiti?“ „Možemo!“ – odgovoriše mu oni. Isus im uzvrati: „Čašu koju ću ja ispiti, ispićete i vi; krštenje koje ću ja primiti, primićete i vi. Ali, ko će sedeti meni zdesna i sleva, to ja nisam ovlašten da dam. To je za one kojima je to Bog namenio.“ Kada su to čula ostala desetorica, razljutiše se na Jakova i Jovana. Isus ih onda sve dozva i reče im: „Vi znate da oni koji važe za vladare, gospodare narodima i da ih njihovi velikaši drže pod vlašću. Ali među vama nije tako! Nego, ko hoće među vama da bude velik, neka vam bude sluga, i ko hoće da bude prvi među vama, neka svima bude sluga. Jer, Sin Čovečiji nije došao da mu služe, nego da služi i da svoj život da kao otkupninu za mnoge.“ Došli su u Jerihon. Kad su Isus i njegovi učenici izlazili iz Jerihona, pratilo ih je veliko mnoštvo. Tu kraj puta je sedeo i prosio jedan slepi čovek po imenu Vartimej, sin nekog Timeja. Kad je čuo da prolazi Isus iz Nazareta, počeo je da viče: „Isuse, Sine Davidov, smiluj mi se!“ Mnogi su ga opominjali da prestane, ali je on još glasnije zapomagao: „Sine Davidov, smiluj mi se!“ Isus se zaustavi i reče: „Pozovite ga ovamo!“ Pozvali su slepog čoveka bodreći ga: „Hrabro, ustani! On te zove!“ On zbaci ogrtač sa sebe pa skoči na noge i stupi pred Isusa. Isus ga upita: „Šta hoćeš da ti učinim?“ Slepi čovek odgovori: „Učitelju, hoću da progledam.“ „Idi! – reče mu Isus. Tvoja vera te je iscelila.“ Čovek je istog časa progledao i krenuo putem za Isusom.