Luka 9:18-43

Jednom prilikom, kada se Isus sam molio, sa njime su bili i njegovi učenici. Pitao ih je: „Šta se u narodu govori: ko sam ja?“ Oni odgovoriše: „Jedni kažu da si Jovan Krstitelj, drugi da si Ilija, a treći da je to neki od proroka iz prošlosti ustao iz mrtvih.“ Isus ih upita: „A šta vi kažete: ko sam ja?“ Petar odgovori: „Ti si Hristos Božiji.“ Isus im strogo zapovedi da to nikome ne govore. Još im je rekao: „Sin Čovečiji mora mnogo da propati. Njega će odbaciti starešine, vodeći sveštenici i znalci Svetog pisma. Biće ubijen, ali će vaskrsnuti trećeg dana.“ Onda je svima rekao: „Ko hoće da ide za mnom, neka se odrekne sebe samog i neka uzme svoj krst svakoga dana, pa neka me sledi. Jer, ko hoće da spase svoj život, izgubiće ga, a ko radi mene izgubi svoj život, taj će ga spasti. Šta vredi čoveku da zadobije i sav svet, a samoga sebe izgubi ili sebi naudi? A ko se zastidi mene i mojih reči, i Sin Čovečiji će se postideti njega kada bude došao u svojoj slavi, i u slavi svoga Oca i sa svetim anđelima. Zaista vam kažem: među onima koji stoje ovde ima nekih koji neće iskusiti smrt dok ne vide Carstvo Božije.“ A oko osam dana nakon što je rekao ovo, poveo je Petra, Jovana i Jakova i popeo se na goru da se moli. Dok se molio, njegovo lice se izmenilo, a njegova odeća postala bela i sjajna. Uto se pojaviše dva čoveka, pa su razgovarali sa njim. To su bili Mojsije i Ilija, koji su se ukazali u nebeskoj slavi. Govorili su o Isusovoj smrti, koju je trebalo da podnese u Jerusalimu. Ali, Petra i njegove prijatelje savlada san. Kad su se probudili, ugledali su Isusa u njegovoj slavi i dva čoveka kako stoje sa njim. Kada su oni odlazili od njega, Petar reče: „Učitelju, dobro je da smo ovde! Da načinimo tri senice: jednu tebi, jednu Mojsiju i jednu Iliji.“ On, naime, nije znao šta govori. Dok je Petar još govorio, dođe oblak i zakloni ih. Učenici su bili uplašeni kad ih je oblak natkrio. Tada dođe glas iz oblaka, govoreći: „Ovo je moj izabrani Sin. Njega slušajte!“ Kada je glas utihnuo, Isus je ponovo bio sam. A učenici su ćutali i tih dana nikome nisu javljali ništa od onoga što su videli. Sledećeg dana, kada su sišli sa gore, mnogo sveta mu je krenulo u susret. Jedan čovek iz naroda povika: „Učitelju, obazri se na moga sina; to mi je jedinac. Evo, spopada ga zao duh, te odjednom viče, trese ga i detetu pena pođe na usta. Ne pušta ga dok ga ne iscrpi. Molio sam tvoje učenike da ga izgnaju, ali oni nisu mogli.“ Isus odgovori: „O, neverni i izopačeni rode, dokle ću još biti sa vama i podnositi vas? Dovedi svoga sina ovamo!“ Dok je dečak dolazio, zli duh ga obori na zemlju tresući ga. Isus zapovedi nečistom duhu, isceli dečaka i predade ga njegovom ocu. Svi su bili zadivljeni Božijim veličanstvom.