Luka 8:41-56

Dođe i neki čovek koji se zvao Jair, starešina sinagoge. On kleknu pred Isusa i zamoli ga da dođe u njegov dom. On je, naime, imao ćerku jedinicu od dvanaest godina, koja je bila na samrti. Dok je Isus išao, narod se gurao oko njega. Tu je bila i neka žena koja je dvanaest godina bolovala od krvarenja. Ona je sav svoj imetak potrošila na lekare, ali nijedan nije mogao da je izleči. Ona mu priđe s leđa i dotače rub njegove odeće. Krvarenje odmah prestade. Isus upita: „Ko me je dotakao?“ Kako su svi poricali, Petar odgovori: „Učitelju, to se narod oko tebe gura!“ Ali Isus reče: „Neko me je dotakao, jer sam osetio da je sila izašla iz mene.“ Videvši da nije ostala neprimećena, žena istupi drhteći, te pade ničice pred njega, i reče pred svim narodom zašto ga je dotakla i kako je odmah ozdravila. Isus joj onda reče: „Ćerko, tvoja te je vera iscelila; idi s mirom.“ Dok je on još govorio, neko dođe iz kuće Jaira, starešine sinagoge, i reče Jairu: „Tvoja ćerka je umrla, ne muči više učitelja.“ Isus je to čuo, pa je rekao Jairu: „Ne boj se, samo veruj, i biće isceljena.“ Kada je došao u kuću, nikome nije dozvolio da uđe unutra s njim, osim Petra, Jovana, Jakova i devojčicinih roditelja. Svi su plakali i naricali za njom. Isus reče: „Ne plačite, nije umrla, nego spava.“ Svi su mu se smejali, jer su znali da je umrla. Isus uze njenu ruku i povika: „Devojčice, ustani!“ Njen duh se vrati, te ona odmah ustade, a Isus zapovedi da joj daju nešto da jede. Njeni roditelji su bili zapanjeni, ali im Isus zapovedi da nikom ne govore šta se dogodilo.