Luka 8:4-15

Narod je i dalje dolazio Isusu iz svakoga grada. Kada se okupilo mnoštvo sveta, Isus im ispriča priču: „Izađe sejač da seje svoje seme. I kako je sejao, neka zrna su pala kraj puta, te ga ljudi izgaze i ptice ga pozobaju. Drugo je palo na kamen. Ono je niklo, ali se osušilo, jer nije imalo vlage. Treće je palo među trnje. Ali trnje je izraslo zajedno sa njim i ugušilo ga. Četvrto je palo na dobru zemlju. Ono je niklo i rodilo stostruko.“ Isus je završio rečima: „Ko ima uši, neka sluša!“ Njegovi učenici su ga pitali za značenje priče. On im reče: „Vama je dano da saznate tajne Carstva Božijeg, a ostalima se govori u pričama, da ’gledajući ne vide i slušajući ne razumeju.’ A evo šta priča znači: seme je Božija reč. Seme koje je palo kraj puta – to su oni koji su reč čuli, ali dolazi đavo i odnosi reč iz njihovog srca, da ne bi poverovali i bili spaseni. Seme koje je palo na kamen – to su oni koji čim čuju reč, s radošću je primaju. Ali pošto reč nije uhvatila korena u njima, neko vreme veruju, pa kad nastupi čas iskušenja, oni otpadaju. Seme koje je palo među trnje – to su oni koji slušaju reč, ali ih brige, bogatstvo i životna zadovoljstva postepeno guše, te ne donose zreo rod. A seme koje je palo na dobro tle – to su oni koji slušaju reč i zadržavaju je u dobrom i plemenitom srcu, te postojano donose rod.