Luka 23:44-56

Oko podne nasta tama po svoj zemlji sve do tri sata. Sunce je prestalo da sija, a zavesa u hramu rascepala se napola. Isus veoma glasno povika i reče: „Oče, u tvoje ruke predajem svoj duh!“ – te izdahnu. Kada je rimski kapetan video šta se dogodilo, slavio je Boga, govoreći: „Ovaj čovek je zaista bio pravednik!“ Kada je sav okupljeni narod video šta se dogodilo, počeo je da odlazi odatle, udarajući se u prsa. Svi oni koji su ga poznavali, kao i žene iz Galileje koje su ga sledile, stajali su izdaleka i gledali. A jedan čovek po imenu Josif, član Velikog veća, dobar i pravedan čovek, nije se slagao sa odlukom Velikog veća i sa onim što su učinili. On je bio iz Arimateje, Judinog grada, i očekivao je Carstvo Božije. On dođe k Pilatu i zatraži Isusovo telo. Skinuvši ga s krsta, povio ga je u platno i položio u grobnicu usečenu u stenu, u koju još niko nije bio sahranjen. Bilo je to dan Pripreme, baš uoči subote. Žene koje su pratile Isusa od Galileje, otišle su sa Josifom i videle gde je grob u koji je bilo položeno njegovo telo. Zatim su se vratile i pripremile mirisno bilje i ulje da pomažu njegovo telo. U subotu su mirovale po zapovesti.