Luka 2:4-21

Tako i Josif, pošto je poticao iz roda i loze Davidove, ode iz grada Nazareta u Galileji, u Judeju, u Vitlejem, grad Davidov, da se upiše zajedno sa svojom isprošenom ženom Marijom koja je bila trudna. Dok su bili tamo, dođe vreme da se Marija porodi. Rodivši svoga sina prvenca, povila ga je i položila u jasle, jer za njih nije bilo mesta u gostionici. A u tom istom kraju su neki pastiri noću, pod vedrim nebom, čuvali stražu kod svojih stada. Anđeo Gospodnji im pristupi i slava Gospodnja ih obasja. Njih obuze veliki strah. Anđeo ih oslovi: „Ne bojte se, jer, evo, javljam vam vest o velikoj radosti za sav narod. Danas vam se u Davidovom gradu rodio Spasitelj! On je Hristos Gospod! A ovo će biti znak za vas: naći ćete novorođenče povijeno u pelene kako leži u jaslama.“ Iznenada se uz anđela nađe velika vojska anđela sa neba, slaveći Boga i govoreći: „Nek je slava Bogu na visini, a na zemlji da je mir među ljudima koji su mu ugodni.“ Kad su anđeli otišli od njih na nebo, pastiri rekoše jedan drugom: „Hajdemo u Vitlejem da vidimo o kakvom događaju nas je Gospod obavestio!“ Oni požure i nađu Mariju, Josifa i novorođenče gde leži u jaslama. Kad su to videli, preneli su im što im je bilo rečeno za ovo dete. Svi koji su to čuli, divili su se onome što su pastiri rekli. A Marija je zapamtila sve ove reči i u sebi razmišljala o njima. Pastiri se vrate slaveći i hvaleći Boga za sve što su čuli i videli. Bilo je baš onako kako im je bilo rečeno. Navršilo se osam dana od rođenja i dete je trebalo obrezati. Tada su mu dali ime Isus, koje mu je nadenuo anđeo pre njegovog začeća.