Luka 18:1-17

Onda im je Isus ispričao priču o tome kako uvek treba da se mole i da ne posustaju. Rekao je: „U jednom gradu živeo neki sudija. Boga se nije bojao, niti je za ljude mario. U istom gradu živela je i neka udovica. Ona je došla k njemu i rekla: ’Odbrani me od mog tužitelja!’ On dugo nije hteo da to učini, ali napokon reče: ’Iako se ne bojim Boga, niti marim za ljude, ipak ću odbraniti ovu udovicu, jer mi dodijava. Inače će me izludeti ako nastavi da dolazi.’“ Gospod reče: „Slušajte šta kaže nepravedni sudija! Neće li Bog odbraniti svoje izabrane koji mu vape danju i noću? Hoće li oklevati? Kažem vam da će ih odbraniti brzo. Ali kad Sin Čovečiji dođe, hoće li naći veru na zemlji?“ A onima koji su se pouzdavali u svoju pravednost i nipodaštavali ostale, Isus je ispričao ovu priču: „Dva čoveka su došla u hram da se mole. Jedan je bio farisej, a drugi poreznik. Farisej je ustao i molio se u sebi ovako: ’Bože, hvala ti što nisam kao ostali ljudi, razbojnici, nepravednici, preljubnici, ili kao ovaj poreznik. Postim dva puta nedeljno i dajem desetak od svega što zaradim.’ Poreznik je stao podalje i nije se usuđivao da podigne pogled prema nebu. Udarao se u prsa i govorio: ’Bože, smiluj se meni grešniku!’ Kažem vam, ovaj je otišao opravdan pred Bogom, a ne prvi. Jer, svako ko se uznosi, biće ponižen, a ko se ponizi, biće uzvišen.“ Narod je donosio Isusu malu decu da ih dotakne. Učenici su to videli, pa su im branili. Ali Isus ih je pozvao, rekavši: „Pustite decu da dolaze k meni; nemojte ih sprečavati, jer takvima pripada Carstvo Božije! Zaista vam kažem, ko ne prihvati Carstvo Božije kao dete, nikako ne može ući u njega!“