Luka 11:1-13

Jednom prilikom se Isus molio na nekom mestu. Kad je završio, njegovi učenici mu rekoše: „Gospode, nauči nas da se molimo, kao što je i Jovan naučio svoje učenike.“ Isus im reče: „Kada se molite, govorite: ’Oče, neka se slavi ime tvoje sveto, neka dođe Carstvo tvoje, hleb naš nasušni daj nam svakog dana, i oprosti nam grehe naše, jer i mi opraštamo svakom svom dužniku. I ne daj da podlegnemo iskušenju.’“ Onda im reče: „Zar ko od vas ima takvog prijatelja, kod koga bi otišao u po noći i rekao mu: ’Prijatelju, pozajmi mi tri hleba, jer mi je došao prijatelj s puta, a nemam šta da iznesem pred njega’, a prijatelj mu odgovorio iz kuće: ’Ne uznemiravaj me! Vrata su zaključana i ja sam sa svojom decom u postelji; ne mogu da ustanem da ti dam.’? Kažem vam, ako i ne ustane da mu da hleb zato što mu je prijatelj, ustaće i daće mu što mu treba da bi sačuvao sebi obraz. Tako i ja vama kažem: molite i daće vam se, tražite i naći ćete, kucajte i otvoriće vam se. Jer, ko god moli, dobija, ko god traži, nalazi, i ko god kuca, tome se otvara. Ko je od vas takav otac da sinu pruži zmiju kad mu ovaj zatraži ribu? Ili škorpiju, kad zatraži jaje? Dakle, kada vi, budući zli, umete da dajete dobre darove svojoj deci, koliko više će Otac na nebesima dati Svetoga Duha onima koji zatraže od njega?“