Luka 1:26-46

A šestog meseca, Bog pošalje anđela Gavrila u galilejski grad Nazaret devojci po imenu Marija. Ona je bila isprošena za čoveka koji se zvao Josif, poreklom iz loze cara Davida. Došavši k njoj, rekao je: „Raduj se, ti kojoj je iskazana milost! Gospod je s tobom!“ Marija se smete na te reči i poče da razmišlja: kakav je ovo pozdrav? Anđeo nastavi: „Ne boj se, Marija, jer si našla milost pred Bogom. I evo, zatrudnećeš i rodićeš sina, pa ćeš mu dati ime ’Isus’. On će biti silan i zvaće ga ’Sin Svevišnjega’. Njemu će Gospod Bog predati presto njegovoga oca Davida. On će doveka vladati nad potomstvom Jakovljevim i njegovom Carstvu neće biti kraja.“ Marija upita anđela: „Po čemu ću to znati, kad još nisam udata?“ Anđeo joj odgovori: „Duh Sveti će sići na tebe i sila Svevišnjeg će te oseniti. Zato će to dete biti sveto i zvaće se ’Sin Božiji’. A evo i tvoja rođaka Jelisaveta nosi sina u svojoj starosti. Ona je već u šestom mesecu, a nju su nazivali nerotkinjom. Bogu ništa nije nemoguće.“ Marija reče: „Evo služiteljke Gospodnje, neka mi bude kako si rekao.“ Anđeo tada ode od nje. Tih dana, Marija se spremi i žurno ode u grad Judin. Ušla je u Zaharijinu kuću i pozdravila Jelisavetu. Kad je Jelisaveta čula Marijin pozdrav, zaigra dete u njenoj utrobi i Sveti Duh je ispuni, te ona uskliknu: „O, najblagoslovenija među ženama, blagosloven je plod utrobe tvoje! Čime sam to zaslužila da majka moga Gospoda dođe k meni? Jer, čim sam čula tvoj pozdrav, od radosti zaigra dete u mojoj utrobi. Blažena je ona koja je poverovala da će se ispuniti što joj Gospod reče.“ Onda Marija reče: „Veliča duša moja Gospoda