Luka 1:1-13

Pošto su već mnogi preduzeli da opišu događaje koji su se ispunili među nama, onako kako su nam preneli oni koji su od početka bili očevici i sluge Božije reči, stoga sam i ja smatrao za shodno, pošto sam sve podrobno od početka ispitao, da ti to napišem po redu, uvaženi Teofile, da se uveriš u verodostojnost onoga čemu si poučen. U vreme kada je car Irod vladao nad Judejom, bio je jedan sveštenik po imenu Zaharija. On je pripadao Avijinom redu. Žena mu je vodila poreklo od Arona. Zvala se Jelisaveta. Oboje su bili pravedni pred Bogom, besprekorno živeći po zapovestima i zahtevima Gospodnjim. Dece nisu imali, jer je Jelisaveta bila nerotkinja, a oboje su već bili u poodmaklim godinama. Jednom je Zaharija, po redosledu svog reda, vršio službu u hramu pred Bogom. On je, po svešteničkom običaju, kockom bio izabran da uđe u hram Gospodnji i prinese kad. Dok se kad prinosio, mnogo naroda se molilo u predvorju. Tada se pojavi anđeo Gospodnji i stade s desne strane kadionog žrtvenika. Zaharija se uznemiri i silno se prepadne ugledavši anđela. Anđeo mu reče: „Ne boj se, Zaharija! Tvoja molitva je uslišena. Tvoja žena Jelisaveta će ti roditi sina, i ti ćeš mu dati ime ’Jovan’.