Knjiga Isusa Navina 14:6-15

Judejci pristupe Isusu u Galgalu, a Halev, sin Jefonijin, Kenežanin, obrati mu se: „Ti znaš šta je Gospod rekao Mojsiju, čoveku Božijem, za mene i za tebe u Kadis-Varniji. Bilo mi je četrdeset godina kada me je Mojsije, sluga Gospodnji, poslao iz Kadis-Varnije da uhodim zemlju. Ja sam ga izvestio kako sam najbolje znao. Moja braća koja su pošla sa mnom uplašila su narod, ali ja sam se potpuno uzdao u Gospoda, Boga svoga. Tog dana se Mojsije zakleo: ’Zemlja u koju je tvoja noga stupila pripašće tebi i tvojim sinovima zauvek, jer si se uzdao u Gospoda, Boga moga.’ I eto, Gospod me je održao u životu kao što je obećao. Prošlo je četrdeset pet godina od kako je Gospod rekao ovo Mojsiju, dok je Izrailj još išao pustinjom; sada mi je osamdeset pet godina, ali sam i danas snažan kao onoga dana kada me je Mojsije poslao; snaga mi je ista sada kao što je bila nekada, tako da mogu ratovati i obavljati poslove. A sada mi daj ovo gorje, kao što je Gospod obećao toga dana. I sam si čuo tog dana da Enakovci žive tamo i da su gradovi veliki i utvrđeni. Bude li Gospod sa mnom, proteraću ih, kao što je Gospod rekao.“ Tada je Isus blagoslovio Haleva, sina Jefonijina, i dao mu Hevron u posed. Stoga, Hevron pripada Halevu, sinu Jefonijinu, Kenežaninu, sve do danas, zato što se pouzdao u Gospoda, Boga Izrailjeva. Hevron se ranije zvao „Kirijat-Arva“; Arva je bio veliki čovek među Enakovcima. Tada je zemlja utihnula od rata.