Knjiga o Jovu 38:1-18

Tada je Gospod uzvratio Jovu iz vihora ovim rečima: „Ko je taj što moj savet pomračuje rečima neznanja? Kao muško opaši slabine svoje, da te ja pitam, a ti da mi odgovaraš. Gde si ti bio kada sam polagao temelje zemlji? Kaži ako si pametan! Ko joj je odredio mere – ako to znaš – ko je merno uže nad njom razvukao? Na čemu su njene osnove uglavljene? Ko li joj je postavio ugaoni kamen kada su jutarnje zvezde pevale složno i kad su klicali svi Božiji sinovi? Ko je more zatvorio vratima kada je prokuljalo i iz utrobe izašlo; kada sam mu od oblaka haljinu skrojio i povoje od gustoga mraka; i pobo mu graničnike svoje, uglavio rešetku i vrata; kada sam mu rekao: ’Dolazićeš dovde ali ne i dalje, ovde je međa obesti talasa tvojih!’? Jesi li za života svoga zapovedao jutru i kazao zori gde joj je mesto, da prihvati zemlju za uglove, da s nje budu otreseni zlobni ljudi? A zemlja se oblikuje kao glina pod pečatom, pa sve na njoj ko haljina stoji. Tada se od zlobnika uzima svetlo njihovo, lomi im se ruka uzdignuta. Da li si išao do izvora mora? Jesi li hodao dubinom bezdana? Da li su ti pokazana vrata smrti? Jesi li video vrata od najcrnje tame? Jesi li sagledao zemljina prostranstva? Reci, ako znaš sve to!