Jovan 6:22-59

Sutradan su ljudi koji su ostali s druge strane jezera, opazili da je tamo ostao samo jedan brodić. Znali su, naime, da Isus nije ušao u brodić sa svojim učenicima, nego su učenici otišli sami. A iz Tiverijade prispeše drugi brodići, blizu mesta gde je narod jeo hleb za koji je Gospod bio zahvalio Bogu. Kada je, dakle, narod video da tamo nema ni Isusa ni njegovih učenika, ušli su u brodiće i otišli u Kafarnaum da ga traže. Našli su ga s druge strane jezera i rekli mu: „Učitelju, kada si došao ovamo?“ Isus im reče: „Zaista, zaista vam kažem: ne tražite me vi zato što ste videli znake, nego zato što ste jeli hlebove i nasitili se. Ne radite za hranu koja propada, nego za hranu koja ostaje za večni život. Takvu hranu će vam dati Sin Čovečiji, jer je na njega Bog Otac utisnuo svoj pečat.“ Oni ga upitaše: „Šta treba da radimo da bismo činili dela koja Bog traži?“ Isus im odgovori: „Ovo je delo koje Bog traži: da verujete u onoga koga je on poslao.“ Oni ga onda upitaše: „Kakav ćeš znak učiniti, da bismo verovali u tebe kad ga vidimo? Šta ćeš, dakle, da učiniš? Naši preci su jeli manu u pustinji, kao što je napisano u Pismu: ’Dade im hleb sa neba da jedu.’“ Isus im reče: „Zaista, zaista vam kažem: nije vam Mojsije dao hleb sa neba, nego vam moj Otac daje istinski hleb. Hleb koji Bog daje jeste onaj koji silazi sa neba i daje život svetu.“ Tada mu rekoše: „Gospode, daj nam zauvek taj hleb!“ Isus im reče: „Ja sam hleb života; ko dolazi k meni neće ogladneti i ko veruje u mene nikada neće ožedneti. Ali ja sam vam rekao da, iako me vidite, nećete da verujete. Svako koga mi daje Otac dolazi k meni, a onoga koji dolazi k meni neću odbaciti. Jer ja nisam sišao sa neba da činim svoju volju, nego volju Boga koji me je poslao. Ovo je volja Boga koji me je poslao: da ne izgubim nijednoga od onih koje mi je On dao, nego da ih vaskrsnem u Poslednji dan. Volja moga Oca je da ko god me vidi i poveruje u mene, ima večni život, a ja ću ga vaskrsnuti u Poslednji dan.“ Na to su Jevreji počeli da gunđaju, zato što je rekao: „Ja sam hleb koji je sišao sa neba.“ Rekoše: „Zar nije to Isus, Josifov sin? Zar mu ne znamo oca i majku? Kako to sad kaže da je sišao sa neba?“ Isus im reče: „Ne gunđajte među sobom! Niko ne može da dođe k meni, ako ga ne privuče Otac koji me je poslao, a ja ću ga vaskrsnuti u Poslednji dan. U Prorocima je zapisano: ’Svi će biti od Boga učeni.’ Svako ko sluša Oca i prihvati njegovo učenje, dolazi k meni. Ipak, Oca niko nije video, osim onog koji je došao od Boga; on je video Oca. Zaista, zaista vam kažem: ko veruje u mene, ima večni život. Ja sam hleb života. Vaši preci su jeli manu u pustinji, a ipak su pomrli. Ali hleb koji dolazi sa neba je takav da ko jede od njega ne umire. Ja sam hleb života koji je sišao sa neba. Ko bude jeo od ovog hleba, živeće zauvek. Hleb koji ću ja dati je moje telo koje dajem da bi svet živeo.“ Na ovo Jevreji počeše žestoko da negoduju. Pitali su se: „Kako ovaj može da nam da svoje telo da jedemo?“ Isus im reče: „Zaista, zaista vam kažem: ako ne jedete telo Sina Čovečijeg i ne pijete krv njegovu, nećete imati života u sebi. Ko jede moje telo i pije moju krv, ima večni život i ja ću ga vaskrsnuti u Poslednji dan. Jer je moje telo istinska hrana i moja krv je istinsko piće. Ko jede moje telo i pije moju krv, ostaje u meni i ja u njemu. Kao što je mene poslao živi Otac, te ja živim zbog Oca, tako će i onaj koji mene jede živeti zbog mene. Ovo je taj hleb koji je sišao sa neba. On nije kao onaj što su jeli vaši preci, jer su oni, ipak, pomrli. Ko jede ovaj hleb, živeće zauvek.“ Ovo je Isus izrekao u Kafarnaumu, dok je poučavao u sinagogi.