Jovan 4:7-18

Neka žena Samarjanka dođe da zahvati vode. Isus joj reče: „Daj mi, molim te, da pijem.“ (Njegovi učenici su, u međuvremenu, otišli do grada da kupe nešto hrane.) Tada mu Samarjanka reče: „Kako možeš ti, kao Jevrejin, da tražiš od mene, Samarjanke, da piješ?“ (Jevreji se, inače, ne mešaju sa Samarjanima.) Isus joj odgovori: „Kad bi ti znala kakav dar Bog ima za tebe, i ko je taj što od tebe traži da mu daš da pije, ti bi od njega tražila i on bi ti dao živu vodu.“ Žena mu reče: „Gospode, bunar je dubok, a ti nemaš čime da zahvatiš. Odakle ćeš izvući živu vodu? Zar si ti veći od našeg oca Jakova koji nam je dao ovaj bunar? On sam je pio sa njega, njegovi sinovi i njegova stoka.“ Isus joj odgovori: „Svako ko pije od ove vode, ponovo će ožedneti. A ko pije od vode koju ću mu ja dati, taj nikada neće ožedneti, nego će voda koju ću mu ja dati postati u njemu izvor vode života i doneti mu večni život.“ Žena mu reče. „Gospode, daj mi tu vodu da ne žednim više i da ne dolazim više ovamo da zahvatam.“ Isus joj reče: „Idi i pozovi svoga muža, pa se vrati.“ Žena mu reče: „Nemam muža.“ Isus reče: „U pravu si kad kažeš da nemaš muža. Imala si, naime, pet muževa, a onaj sa kojim sada živiš nije ti muž. Dobro si rekla.“