Jovan 4:27-42

Kad su se njegovi učenici vratili, začudili su se da Isus razgovara sa ženom. Ipak, niko nije rekao: „Šta ti treba?“ ili: „Zašto razgovaraš sa njom?“ Žena tada ostavi svoj krčag, pa ode u grad i reče ljudima: „Dođite da vidite čoveka koji mi je rekao sve što sam učinila. Da nije on Hristos?“ Ljudi izađu iz grada i dođu k Isusu. U međuvremenu, njegovi učenici mu rekoše: „Učitelju, pojedi nešto!“ Isus im reče: „Ja imam jedno jelo da jedem, koje vi ne poznajete.“ Njegovi učenici počeše da se pitaju među sobom: „Da mu neko nije doneo da jede?“ Isus im reče. „Moje jelo je da vršim volju onoga koji me je poslao i da dovršim njegovo delo. Zar ne kažete: ’Još četiri meseca, pa dolazi žetva?’ A ja vam, evo, kažem: osmotrite polja – žito je već dozrelo za žetvu! Žetelac već prima platu i žanje urod za večni život. Tako se i sejač i žetelac raduju zajedno. Ovako se ispunjuje izreka: ’jedan seje, drugi žanje.’ Ja sam vas poslao da žanjete ono oko čega se niste trudili; drugi su se trudili, a vi ubirete plod njihovog truda.“ Mnogi Samarjani iz tog grada su poverovali u Isusa zbog reči koje je ona žena rekla: „On mi je rekao sve što sam učinila.“ Samarjani su onda došli k njemu i molili ga da ostane sa njima. Tako je ostao tamo dva dana, pa je još više Samarjana poverovalo u njega zbog njegove reči. Onda su rekli ženi: „Sada više ne verujemo zbog onog što si ti govorila, nego zato što smo sami čuli, pa znamo da je on istinski Spasitelj sveta.“