Jovan 12:20-36

Bili su tu i neki Grci koji su došli u Jerusalim da se na praznik poklone Bogu. Oni su prišli Filipu iz Vitsaide u Galileji i zamolili ga: „Gospodine, želimo da vidimo Isusa.“ Filip je otišao i rekao to Andriji. Onda su zajedno otišli k Isusu i rekli mu to. Isus im odgovori. „Došao je čas da se Sin Čovečiji proslavi. Zaista, zaista vam kažem: ako pšenično zrno ne padne u zemlju i ne umre, ono ne može doneti rod, nego ostaje sâmo. A ako umre, onda donosi mnogo roda. Ko god voli svoj život, izgubiće ga. A ko mrzi svoj život na ovom svetu, sačuvaće ga za večni život. Ko hoće da mi služi, neka me sledi. Gde sam ja, tamo će biti i moj sluga. Ko hoće da mi služi, imaće čast kod moga Oca. Sada mi je duša uznemirena. Šta da kažem? Da kažem: ’Oče, izbavi me od časa stradanja’? Pa zbog tog časa sam i došao! Oče, proslavi svoje ime!“ Tada se začuje glas sa neba: „Proslavio sam i opet ću proslaviti!“ Narod koji je tu stajao, kada je to čuo, reče: „Zagrmelo je nešto!“ Drugi rekoše: „To mu je anđeo govorio!“ Isus reče: „Ovaj glas se nije čuo zbog mene, nego zbog vas. Sada je vreme da se sudi ovom svetu. Sada će vladar ovog sveta biti zbačen. A kad ja budem podignut sa zemlje, sve ljude ću privući k sebi.“ Isus je, rekavši ovo, pokazao kakva ga smrt čeka. Tada mu narod odgovori: „Iz Zakona smo čuli da će Hristos živeti doveka. Kako ti, onda, kažeš da će Sin Čovečiji biti podignut? Ko je taj Sin Čovečiji?“ Isus im odgovori: „Još malo vremena je svetlost među vama. Hodajte dok imate svetlosti, da vas tama ne obuzme. Ko hoda po tami, ne zna kuda ide. Verujte u svetlost dok je imate, da budete sinovi svetlosti.“ Rekavši ovo, Isus je otišao i sakrio se od njih.