Knjiga proroka Isaije 58:1-12

Viči koliko te grlo nosi! Nemoj se ustezati. Slično rogu glas svoj podigni, i narodu mom zločine njegove objavi, i domu Jakovljevom grehe njegove. A mene dan za danom traže i poznavanju puteva mojih žude, kao puk što deluje po pravdi i presude Boga svoga ne zanemaruje. Ištu od mene pravednost na sudu, za blizinom Božijom žude. ’Zašto smo postili, kad ti ne vidiš? Zašto smo mučili dušu svoju, a ti ne znaš?’ Gle, u dan posta vašega vi zgrćete kako vam se hoće, a sve vaše radnike tlačite. Gle, vi postite da biste se prepirali i nametali, da biste zlehudoga pesnicom udarali. Nemojte kao danas postiti, onda će se na visinama čuti glas vaš. Zar je takav post što sam ga izabrao, dan kad muči čovek dušu svoju, da se glavom svojom savija ničice kao rogoz, i kostret i pepeo prospe pod sebe? Zar ćeš to postom zvati i danom što je Gospodu po volji? Nije li ovo post što sam ga izabrao: odrešiti veze nad zlehudim, razvezati u jaram svezane, dati slobodu potrvenima, i svaki jaram da bude izlomljen? Nije li da udeliš hleb svoj gladnome, da u dom dovedeš beskućnika, kad vidiš gola da ga odeneš, i od rodbine svoje da se ne kriješ? Tada će kao zora sijati svetlost tvoja i zdravlje će tvoje brzo bujati, i pravda će tvoja ispred tebe ići, a slava Gospodnja će te pratiti. Kad povičeš, Gospod će odgovoriti; zavapićeš, a on će reći: ’Evo me!’ Ako iz svoje sredine ukloniš jaram, prst preteći i besedu prestupničku, i zbog gladnog se uzbudi tvoja duša, i nasitiš dušu namučenu; tada će se svetlost tvoja podići u tami, i tamnina tvoja biće kao podne. I Gospod će te voditi bez prestanka, i po suhim tlima nasitiće ti dušu, i kosti će tvoje gipkijima učiniti; i bićeš kao vrt zalivan i kao studenac čije vode usahnuti neće. I vekovne razvaline sagradiće za sebe, utemeljene od kolena do kolena, a tebe će zvati ’Onaj koji pukotine zaziđuje’, ’Obnovitelj drumova prema naseljima.’