Knjiga proroka Isaije 41:8-29

„A ti, Izrailju, slugo moj, Jakove, izabraniče moj, potomče Avrahama, mog ljubimca! Ti, koga osnažih sa zemljinih krajeva i koga pozvah s njenih rubova; ti, kome sam rekao: ’Ti si sluga moj’, tebe sam izabrao i neću te odbaciti. Ne boj se, jer ja sam s tobom, ne obziri se zastrašeno, jer ja sam Bog tvoj. Ja te krepim i zaista ti pomažem, zaista te podupirem desnicom pravde svoje. Gle, postideće se i posramiće se svi koji su protiv tebe besneli i biće kao ništa, i propašće koji se s tobom parničiše. Tražićeš svoje protivnike, ali ih nećeš naći. Biće kao ništa i iščeznuće oni koji protiv tebe vojuju. Jer ja, Gospod, Bog tvoj, krepim desnicu tvoju, govorim ti: Ne boj se, ja ti pomažem. Ne boj se, crviću Jakove, ljudstvo Izrailjevo, ja ću ti pomoći – govori Gospod. Izrailjev Svetitelj, On je tvoj Otkupitelj. Gle, načinio sam te da budeš oštri mlat, novi, sa zupcima jakim; mlatićeš brda i satiraćeš, a od bregova ćeš plevu načiniti. Ti ćeš njih vejati, i vetar će ih odneti, vihor će ih raspršiti. A ti ćeš kliktati Gospodu, slavićeš Svetitelja Izrailjevog. Ubogi i bedni vodu traže, a nje nema. Jezik im se od žeđi osušio. Ja, Gospod, njih ću uslišiti. Ja, Bog Izrailjev, njih neću zaboraviti. Otvoriću reke u goletima, i izvore posred dolina. Pustinju ću u rit pretvoriti, a sušnu zemlju u vrelo. U pustinji posadiću kedar, bagrem i mirtu i maslinu. Pustinju ću pošumiti čempresom, brestom i šimširom zajedno. Neka ljudi vide i neka znaju, i neka promisle i neka shvate zajedno, da je to učinila ruka Gospodnja, i stvorio Svetitelj Izrailjev. Svoj spor izložite! – govori Gospod. Dokaze predočite! – govori car Izrailjev. Neka pristupe i nek nam objave ono što će se dogoditi. Prošlost – šta su otkrili? da o tome razmišljamo i znamo što se ispunilo? Nego objavite šta će doći. Otkrijte nam šta će posle biti, pa ćemo poznati da ste bogovi. Hajde, učinite nešto, dobro ili zlo, pa da se zadivimo i zajedno uvidimo. Gle, vi ste ništa, i dela su vaša kao izdisaj; ko vas izabere, taj je odvratan. Podigao sam ga sa severa, i on je došao sa istoka sunčanoga; te će doći na dostojanstvenike kao po kaljuzi, i gaziće ih kao grnčar glinu. Ko je od iskona objavio pa da znamo, unapred, pa da kažemo: ’U pravu je!’? Zaista, nema ko da objavljuje. Zaista, nema ko da obaveštava. Zaista, nema ko da čuje reči vaše. Prvo Sionu rekoh: ’Gle, evo ih!’ i Jerusalimu ću dati vesnika. I ja gledam, a čoveka nema, i među njima, a savetnika nema, pa ja ih pitam, a ne odgovaraju ni reč. Gle, svi su oni zli; ništavilo su dela njihova, vetar i praznina kipovi su njihovi.