Knjiga proroka Isaije 27:1-13

U dan onaj pohodiće Gospod mačem svojim, ljutim i velikim i jakim levijatana, zmiju vijugavu, i zaklaće neman morsku. U dan onaj „Vinograde vinorodni – odgovoriće mu. Ja, Gospod, bdim nad njim, zalivam ga neprestano; da ga neko ne ošteti, danju i noću stražarim nad njim. Nema jarosti u meni. Trnovitim bodljama, ko će me napasti? Nastupiću protiv njega; spaliću ga svega. Ili: neka se pouzda u moje utočište: mir sa mnom neka sklopi, sa mnom mir neka sklopi!“ Ide vreme, Jakov će se ukoreniti, Izrailj će se razgranati i procvetati, i oni će plodovima lice sveta prekriti. Da li je on udario onog što je njega udario? Da li je on klao onog što je njega klao? Isterao si ga, izgnao si ga – ti si njega karao. On će ga oduvati dahom svojim olujnim u dan vetra istočnoga. Tako će se otkupiti krivica Jakovljeva, a sve ovo je zato što je njemu oprošten greh: on će učiniti da svi kameni žrtvenici budu kao zdrobljeni krečnjak, da se više ne podižu Aštartini stupovi i stubovi u čast sunca. Jer će grad utvrđeni ostati sam, napušten i zaboravljen kao pustinja. Onde telad pase, onde leži i brsti mu grane. Kad mu se kruna osuši, onda se lome; žene dolaze i one ih spaljuju, jer je to narod nerazuman. Zato im se neće smilovati njegov Sazdatelj, i neće mu biti naklonjen njegov Graditelj. U dan onaj ovršiće Gospod klasje od toka Eufrata do Egipatskog potoka, i vi ćete se skupiti, jedan po jedan, potomci Izrailjevi. U dan onaj velika će zatrubiti truba i doći će raseljeni po zemlji asirskoj, i izgnani u zemlju egipatsku, i klanjaće se Gospodu na svetoj gori, u Jerusalimu.