Jevrejima 9:2-14

Šator je bio uređen tako da je u prvom delu stajao svećnjak, sto i žrtveni hlebovi. Taj deo se zove „Svetinja“. Drugi deo Šatora, iza zavese, zove se „Svetinja nad svetinjama“. Tu je stajao kadioni žrtvenik od zlata i Kovčeg saveza, sav optočen zlatom. U njemu je bila zlatna posuda sa manom i Aronov štap koji je bio procvetao, i ploče saveza. Nad Kovčegom su stajali heruvimi slave, natkriljujući poklopac. O ovome nećemo sada podrobno govoriti. Pošto je ovo uređeno ovako, sveštenici stalno ulaze u prvi deo Šatora da vrše bogosluženje. U drugi deo Šatora ulazi samo Prvosveštenik, i to jednom godišnje, s krvlju žrtve koju prinosi za sebe i za grehe naroda učinjene u neznanju. Time Sveti Duh pokazuje da put u Svetinju nad svetinjama još nije otvoren, budući da prvi Šator još postoji. Ovo na slikovit način govori o sadašnjem vremenu, zato što žrtveni darovi i žrtve koje se prinose, ne mogu savršeno očistiti savest onoga koji služi Bogu, pošto se tiču samo telesnih pravednih zahteva, jela, pića, i raznih obrednih pranja, koja traju samo do vremena kada će Bog uspostaviti bolji poredak. A Hristos je došao kao Prvosveštenik sa dobrima, te ušao kroz bolji i savršeniji Šator koji nije sagrađen ljudskom rukom, to jest, od tvorevine. Kada je, pak, ušao u Svetinju nad svetinjama, on nije prineo krv jarčeva i teladi, već sebe, prolivši sopstvenu krv, i tako postigao večno otkupljenje. Jer, ako krv jarčeva i bikova i pepeo junice, kojim se škrope oni koji su obredno nečisti, posvećuje radi telesne čistoće, koliko će više krv Hristova, koji je posredstvom večnog Duha prineo sebe neporočnog Bogu, očistiti našu savest od mrtvih dela, da služimo živome Bogu?