1. Mojsijeva 7:11-24

Šeststote godine Nojevog života, drugog meseca, sedamnaestoga dana tog meseca, provale svi izvori velikog bezdana i otvore se sva okna na nebesima. Kiša je pljuštala po zemlji četrdeset dana i četrdeset noći. Tog istog dana uđu u plovilo Noje i njegovi sinovi: Sim, Ham i Jafet, Nojeva žena i tri žene njegovih sinova. Sa njima su ušle sve životinje po svojim vrstama: stoka, gmizavci što puze po zemlji i svakojake ptice, sve što ima krila. Ušli su k Noju u plovilo dvoje po dvoje od svakog bića što u sebi ima dah života. Životinje koje su ušle unutra bile su par: muško i žensko od svakog bića, baš kao što je Bog zapovedio Noju. Zatim je Gospod zatvorio vrata za njim. Potop je trajao na zemlji četrdeset dana. Voda je neprestano rasla, tako da je ponela plovilo koje se odiglo od zemlje. Voda je navaljivala i podigla se visoko nad zemljom, pa je plovilo počelo da plovi po površini vode. Voda je navaljivala sve jače i jače nad zemljom, te je prekrila sve najviše gore pod celim nebom. Nabujala voda se uzdigla petnaest lakata povrh gora. Tako su izginula sva bića koja se kreću po zemlji: ptice, stoka, zveri, svi gmizavci i svi ljudi. Sve što je u svojim nozdrvama imalo dah života, sve što je bilo na kopnu, izginulo je. Gospod je istrebio sva živa bića s lica zemlje: ljude, životinje, gmizavce i ptice na nebu – sve njih je istrebio sa zemlje. Ostao je samo Noje i oni što su bili s njim u plovilu. Stotinu pedeset dana je voda gospodarila zemljom.