1. Mojsijeva 50:15-26

Videvši da im je otac mrtav, Josifova braća rekoše: „Šta ako je Josif još uvek kivan na nas, pa nam uzvrati za sve zlo što smo mu naneli?“ Zato poruče oni Josifu: „Pred svoju smrt, tvoj otac je zapovedio: ’Ovako recite Josifu: ’Oprosti svojoj braći nepravdu i greh koji su učinili postupajući onako zlo prema tebi.’ Oprosti, stoga, nepravdu slugama Boga tvoga oca.’“ Josif se zaplakao kad su mu to rekli. Njegova braća lično dođu k njemu, bace se pred njega i kažu mu: „Evo nas, tvoji smo robovi!“ Ali Josif im reče: „Ne bojte se! Pa, zar sam ja umesto Boga? Vi ste smišljali da mi naudite, ali Bog je to okrenuo na dobro. To je učinio da bi sačuvao na životu mnoge narode, kako to i jeste danas. Zato se ne bojte! Ja ću se brinuti za vas i vašu decu.“ Tako ih je umirio ljubaznim rečima. Josif je ostao u Egiptu sa porodicom svoga oca. Živeo je stotinu deset godina. Josif je dočekao da vidi Jefremovu decu do trećeg kolena. Mahirovi sinovi, Manasijini unuci su se takođe rodili na Josifovim kolenima. Josif se obrati svojoj braći: „Evo, uskoro ću umreti. Bog će vas svakako posetiti i odvesti vas iz ove zemlje u zemlju koju je pod zakletvom obećao Avrahamu, Isaku i Jakovu.“ Tada je Josif zakleo sinove Izrailjeve: „Bog će vam svakako priteći u pomoć. Tada ćete poneti moje kosti odavde.“ Josifu je bilo stotinu deset godina kad je umro. Zatim su ga balzamovali i u Egiptu ga položili u kovčeg.