1. Mojsijeva 37:13-28

Izrailj reče Josifu: „Ne čuvaju li tvoja braća ovce kod Sihema? Hajde da te pošaljem k njima!“ „Dobro“ – odgovori Josif. Otac mu onda reče: „Idi i vidi je li sve u redu s tvojom braćom i ovcama, pa mi javi.“ Tako ga je poslao iz hevronske doline. Josif je stigao u Sihem. Neki čovek ga nađe kako luta po poljima, pa ga upita: „Šta tražiš?“ Josif odgovori: „Tražim svoju braću. Reci mi, molim te, gde čuvaju stado.“ Čovek mu odgovori: „Otišli su odavde. Čuo sam, naime, da su rekli: ’Hajdemo u Dotan!’“ Josif krene za svojom braćom i nađe ih kod Dotana. Ugledali su ga iz daljine. No, pre nego što im se približio, oni se dogovore da ga ubiju. Rekli su jedan drugome: „Evo, stiže onaj sanjar. Hajde sad da ga ubijemo i da ga bacimo u neku jamu! Reći ćemo da ga je proždrla divlja zver. Onda ćemo videti šta će biti od njegovih snova.“ Kad je to čuo Ruvim, gledao je da ga izbavi iz njihovih ruku, rekavši: „Nemojmo mu oduzimati život! Ne prolivajmo njegovu krv – nastavio je – bacite ga u ovu jamu tu u pustinji, ali ne dižite ruku na njega!“ Hteo je da ga tako izbavi iz njihovih ruku i da ga vrati njegovom ocu. Kad je Josif stigao k njima, oni svuku njegovu odoru, onu ukrašenu odoru koja je bila na njemu, pa ga zgrabe i bace u jamu. Jama je bila prazna; nije bilo vode u njoj. Zatim su seli da jedu. Uto podignu pogled i ugledaju karavan Ismailjaca kako dolaze iz Galada. Njihove kamile su nosile mirišljavu smolu, melem, i smirnu. Išli su u Egipat. Tada Juda reče: „Kakvu ćemo korist imati ako ubijemo našeg brata i prikrijemo njegovo ubistvo? Hajde da ga prodamo Ismailjcima! Tako nećemo podići ruke na njega, jer on je, ipak, naš brat, naša krv.“ Njegova braća ga poslušaše. I kad su tu prolazili neki Madijanski trgovci, oni izvuku i podignu Josifa iz jame i prodaju ga Ismailjcima za dvadeset srebrnjaka, koji ga potom odvedu u Egipat.