1. Mojsijeva 28:10-17

A Jakov ode iz Vir-Saveje i zaputi se u Haran. Kad je došao do nekog mesta, zaustavio se da prenoći, jer je sunce bilo zašlo. Uzeo je jedan kamen s onog mesta, stavio ga pod glavu, pa legao. Usnio je san: lestve stoje na zemlji, a vrh im dopire do neba, i anđeli Božiji penju se i silaze po njima. Na njima je, gore, stajao Gospod. On reče: „Ja sam Gospod, Bog tvoga pretka Avrahama i Bog Isakov. Zemlju na kojoj ležiš daću tebi i tvome potomstvu. Tvojih će potomaka biti kao praha zemaljskog; raširićeš se na zapad, istok, sever i jug. Preko tebe i tvoga potomstva će biti blagoslovena sva plemena na zemlji. Evo, ja sam s tobom: čuvaću te gde god pođeš i dovešću te natrag u ovu zemlju. Neću te ostaviti, nego ću izvršiti što sam ti rekao.“ Jakov se tu probudi od sna i reče: „Zaista je Gospod na ovom mestu, a ja to nisam znao!“ Sav prestrašen rekao je: „Kako je strašno ovo mesto! Nije to ništa drugo nego li Dom Božiji, a ovo su vrata nebeska.“